> Проза

Куле од песка
Фредерик Петерс, Пјер Оскар Леви
Комико
Нови Сад, 2016.
Графичка новела Куле од песка је првенац прослављеног аутора документарних филмова Пјера Оскара Левиа, који заједно са уметником Фредериком Петерсом ствара ово веома упечатљиво остварење девете уметности. Овај уметнички двојац ствара необично и мистериозно дело које обилује фантастичним и крими елементима. Та жанровска омеђеност само је оквир приче која на оригиналан начин говори о животу, његовој суштини и пролазности.   Наизглед идиличан дан на плажи који су желели да проведу две породице са децом, један млади пар и један Алжирац …
прочитајте целу препоруку >>
Последње песме политичких Пигмеја Пиндостана
Виктор Пељевин
Плато
Београд, 2009.
Виктор Пељевин (1962, Русија), један од најпознатијих писаца новије­ руске књижевности, захваљујући преводи лачком раду, готово у целини је присутан и на српском говорном подручју. На српски су преведени многи његови романи Омон Ра, Живот инсеката (изд. кућа­ Лом), Чапајев и Празнина, Генерација П, Света књига вукодлака, Ампир V, Сок од ананаса за дивну дам, па и ова збирка прича која потврђује да овај писац са још неколико нешто старијих, али и генерацијских исписника учествује у некој врсти „рестаурације златног доба“ руске књижевности, а кад је …
прочитајте целу препоруку >>
Пророчанство и друге приче
Сандро Веронези
Геопоетика издаваштво
Београд, 2017.
Сандро Веронези (1959),  један је од најзначајнијих италијанских писаца средње генерације којој припадају и Алесандро Барико и Николо Аманити. Објавио је есеје,  путописе,  драме, романе и приповетке, а за роман Caos calmo (Тихи хаос) добио је најзначајнију италијанску књижевну награду Strega.   У збирци коју чини петнаест прича, аутор се бави савременим човеком и неким од универзалних проблема људског постојања: присуством смрти која се прећуткује („Глас старице“) и суочавањем са болешћу и смрћу оца, које је испричано са занимљиве наративне поз…
прочитајте целу препоруку >>
Зулејха отвара очи
Гузељ Јахина
Самиздат Б92
Београд, 2016.
Када помислимо да о неким темама нема много  новог да се каже, појаве се ствараоци  који нас демантују. Гузељ Јахина, млада  руска ауторка  татарског  порекла, у најбољој традицији руских класика,  везе причу  о љубави и опстанку  у време  уништавања  татарских  кулака и њиховом  расељавању у Совјетском  Савезу  тридесетих година 20. века. Роман-првенац овенчан је највећим књижевним наградама у Русији  .   Прича  почиње описом  дана младе,сеоске жене удате такорећи у детињству, васпитане да буде више слушкиња него супруга, у кући где по…
прочитајте целу препоруку >>
Пуна живота
Џон Фанте
Лом
Београд, 2010.
Писац који је највише утицао на прозно стваралаштво Чарлса Буковског, Џон Фанте (1909–1983) рођен је у Колораду, у породици италијанских досељеника. Приповедач, романсијер и филмски сценариста Џон Фанте, читалачкој публици најпознатији је по свом алтерегу Артуру Бандинију, којег је овековечио у романима Чекај до пролећа, Бандини, Пут за Лос Анђелес и Упитај прах.   Роман  Пуна  живота посвећен је Фантеовој супрузи Џојс са којом је добио четворо деце. Међутим, у овој лирски интонираној и топло исписаној химни жени, као лик издваја се цинични …
прочитајте целу препоруку >>
Пусти правог да уђе
Јон Ајвиде Линдквист
Евро Ђунти
Београд, 2010.
Дебитантски роман некадашњег мађионичара и комичара Јона Ајвидеа Линдквиста (рођен 1968. године) Пусти правог да уђе, одмах по објављивању постао је бестселер по коме су снимљена два истоимена филма (шведска и америчка верзија). Наслов романа, како писац сам истиче, преузет је из песме певача и композитора Морисија, чији је Линдквист велики фан. У овој прози романсијер је вешто искомбиновао елементе хорора, трилера, фантастике, и љубавног романа, али је у исто време на луцидан начин проговорио о друштвеним девијацијама с почетка осамдесетих год…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.