Изабрана кључна реч: француска књижевност

Брак из задовољства
Тахар Бен Желун
Clio
Београд, 2017.
Марокански писац Тахар Бен Желун (1947) нашим је читаоцима познат по роману Света ноћ, награђеном Гонкуровом наградом 1987. године. Бен Желун пише на француском језику, углавном о нама мало познатом свету земаља Магреба, понајвише Марока. Последњи његов роман, Брак из задовољства, сага је о три генерације мароканске породице, чију је судбину одредила љубав двоје људи различите боје коже, вере и социјалног статуса. Љубав је почела привременим брачним споразумом – браком из задовољства. Према исламским законима и обичајима, ова је брачна веза дозв…
прочитајте целу препоруку >>
Отићи ћу једног дана не рекавши све
Жан д' Ормесон
Clio
Београд, 2015.
Француски књижевник, академик Жан д’ Ормесон (1925–2017), једну од својих последњих књига, Отићи ћу једног дана не рекавши све (као и претходну, Свет је, најзад, нешто чудновато), насловио је стихом Луја Арагона. Иако је ово дело писац назвао романом, реч је о његовим сећањима и филозофским размишљањима о универзалним темама. Пореклом из традиционалне католичке аристократске породице, Ормесон се сећа срећног детињства и часова проведених у замку свога деде, младости обележене ратним годинама, младалачке љубави коју је изгубио па поново пронашао …
прочитајте целу препоруку >>
Француски роман
Фредерик Бегбеде
Booka
Београд, 2010.
Само неколико дана пре него што ће председник републике одликовати његовог старијег брата орденом Легије части, Фредерик Бегбеде због конзумирања кокаина на јавном месту, доспева у притвор. Прве непроспаване ноћи проведене у паклу иза решетака, „без књиге за читање и пилуле за спавање“ и борећи се са клаустрофобијом, почиње да пише роман о свом пореклу, „у глави, без оловке и затворених очију“, чврсто одлучивши да књигу једнога дана и објави. На почетку аутобиографског Француског романа Бегбеде открива да „велика црна рупа прекрива њего…
прочитајте целу препоруку >>
Фотеља на Сени
Амин Малуф
Лагуна
Београд, 2017.
Амин Малуф (1949), књижевник, новинар, социолог, Либанац који последњих четрдесет година живи у Француској, аутор је више романа и есеја, написаних на француском језику. Једну од четрдесет фотеља које припадају „бесмртнима“ Француске академије заузео је 2011, након смрти антрополога Клода Леви-Строса. Према ритуалу Академије, дужност новог члана је да одржи приступну беседу у којој ће посебну пажњу посветити свом претходнику. Та је беседа инспирисала Малуфа да истражи биографије свих академика који су пре њега, од оснивања Академије у доба Луја…
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.