Un Fauteuil sur la Seine
Амин Малуф (1949), књижевник, новинар, социолог, Либанац који последњих четрдесет година живи у Француској, аутор је више романа и есеја, написаних на француском језику. Једну од четрдесет фотеља које припадају „бесмртнима“ Француске академије заузео је 2011, након смрти антрополога Клода Леви-Строса. Према ритуалу Академије, дужност новог члана је да одржи приступну беседу у којој ће посебну пажњу посветити свом претходнику. Та је беседа инспирисала Малуфа да истражи биографије свих академика који су пре њега, од оснивања Академије у доба Луја XIII и кардинала Ришељеа, заузимали 29. фотељу ове престижне институције. Међу именима осамнаест претходних „власника“ фотеље има непознатих и заборављених, али су Малуфови претходници били и великани француске књижевности и науке, попут Жозефа Мишоа, Клода Бернара, Ернеста Ренана, Анрија де Монтерлана и Клода Леви-Строса.
Пишући о њиховим судбинама, животу и делу, о томе како су били прихваћени у јавности у доба када су живели, Малуф даје читаоцу обиље занимљивих података о историји Француске академије дугој четири века, а и о историји, културној и политичкој историји Француске, па и читаве Западне Европе.
„Зло“ које велики државник беше задао великом писцу укључивало је, између осталог, и „вето“ који је ставио на његов улазак у Академију. Ришеље несумњиво никада није експлицитно изразио забрану, али сви су знали шта он осећа по том питању и нико није био луд да се излаже ризику изазивајући га. Боље је било чекати да он више не буде од овога света.
Сутрадан по његовој смрти, питање се поставило другачије. Избор Корнеја одсада је представљао извесност; остала је само непознаница колико га одлагати из пристојности. Фотеља Николе Бурбона била је прва која се ослободила после одласка кардинала. Ипак, Корнеј ће моћи да уђе у Академију тек две и по године касније.
