Francuski roman
izdavač: Booka, Beograd, 2010.
broj strana: 139
naslov originala:
Un roman français
prevodilac: Ivana Misirlić Bigard

Samo nekoliko dana pre nego što će predsednik republike odlikovati njegovog starijeg brata ordenom Legije časti, Frederik Begbede zbog konzumiranja kokaina na javnom mestu, dospeva u pritvor. Prve neprospavane noći provedene u paklu iza rešetaka, „bez knjige za čitanje i pilule za spavanje“ i boreći se sa klaustrofobijom, počinje da piše roman o svom poreklu, „u glavi, bez olovke i zatvorenih očiju“, čvrsto odlučivši da knjigu jednoga dana i objavi.

Na početku autobiografskog Francuskog romana Begbede otkriva da „velika crna rupa prekriva njegovo sećanje“ na prvih petnaest godina života. Srećom, „književnost se seća onoga što smo mi zaboravili“ i pisanje mu daje „natprirodnu snagu“ da se izbori sa amnezijom i rekonstruiše svoju prošlost. Kako se knjiga bliži kraju, tako naviru „autoflešbekovi“, potisnuta sećanja na priče o precima – siromašnom plemstvu sa majčine, bogatoj buržoaziji sa očeve strane, na zaboravljene događaje i mirise detinjstva, a pre svega na „dvostruki život“ koji je vodio posle razvoda roditelja – stvarni, svakodnevni život sa majkom i povremeno, neobavezno druženje sa ocem na egzotičnim putovanjima i u luksuznim stanovima gde se okupljao pariski džet-set sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ispovedajući svoju prošlost, pisac otkriva da je razvod roditelja bio uzrok njegovih kompleksa i bolesne stidljivosti u mladosti, a kasnije, njegovih neuspelih brakova i ne baš bliskog odnosa sa ćerkom. Kroz priču o istoriji svoje porodice Begbede pominje i pojedine istorijske događaje, posebno nemire 1968, koji su uzdrmali i izmenili tradicionalno francusko društvo.

Ne narušavajući tok evociranja uspomena, porodičnu i intimnu priču pisac prekida epizodama u kojima, sa ironijom i humorom, opisuje mučne trenutke boravka u pritvoru i istražnom zatvoru, „gnjiloj kloaki u centru Pariza“, prestonice države koja sebe smatra zemljom ljudskih prava. Uz to, frustriran je i činjenicom da je „celebrity“ i da će se njegovim slučajem, za primer ostalom svetu, rado pozabaviti i tužilaštvo i mediji.

Frederik Begbede (1965), književnik, televizijski voditelj, kolumnista Figaro magazina, urednik časopisa Lui, jedan je od najkontroverznijih i najčitanijih savremenih francuskih pisaca. Nakon objavljivanja 2009. godine, Francuski roman bio je među najprodavanijim knjigama u Francuskoj, a Begbede je za ovu intimnu ispovest dobio značajno književno priznanje – nagradu Renodo.   

Odlomak iz dela

Moj otac nikada nije želeo da slavi svoj rođendan, i često je zaboravljao naše. Nije pamtio datume jer je smatrao, i to opravdano, da nam je u startu podario najlepši poklon koji postoji: život. Taj strastveni ljubitelj antičke filozofije smatrao je da je stvarnost relativna: samim tim je bilo nekorisno i uzaludno pridavati značaja nekom datumu u kalendaru koji simbolizuje naše biološko starenje. Odbijanje da se odraste čini sastavni deo mog nasleđa, zajedno sa idejom o tome da je stvarnost precenjena.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.