Brak iz zadovoljstva
izdavač: Clio, Beograd, 2017.
broj strana: 202
naslov originala:
Le mariage de plaisir
prevodilac: Ljiljana Mirković

Marokanski pisac Tahar Ben Želun (1947) našim je čitaocima poznat po romanu Sveta noć, nagrađenom Gonkurovom nagradom 1987. godine. Ben Želun piše na francuskom jeziku, uglavnom o nama malo poznatom svetu zemalja Magreba, ponajviše Maroka. Poslednji njegov roman, Brak iz zadovoljstva, saga je o tri generacije marokanske porodice, čiju je sudbinu odredila ljubav dvoje ljudi različite boje kože, vere i socijalnog statusa. Ljubav je počela privremenim bračnim sporazumom – brakom iz zadovoljstva. Prema islamskim zakonima i običajima, ova je bračna veza dozvoljena muškarcima koji radi poslova odlaze na duža putovanja, da bi se oni sačuvali greha i iskušenja da posećuju prostitutke.

 

Amir, uspešni trgovac iz Fesa, boraveći poslovno u Dakaru po nekoliko meseci svake godine, obnavljao je bračni ugovor sa mladom crnkinjom Nabu. Sa ovom egzotičnom i senzualnom ženom, on otkriva nova seksualna iskustva i snažna romantična osećanja, koja do tada nije upoznao u tradicionalnom braku sa Lala Fatmom, sa kojom ima četvoro dece. Drama u Ben Želunovom romanu počinje u trenutku kada Amir odluči da prekrši pravila, povede Nabu u Fes i njome se oženi. Od prvog dana Nabu se suočava sa ljubomorom bele supruge, sa mržnjom, prezirom, zlobom i surovošću nove porodice i nove sredine, a njena se nesreća, žrtva i patnja uvećavaju nakon rođenja blizanaca – jednog belog a drugog crnog. Boja kože odredila je život i njenih sinova – Husein, beli blizanac, postaje uspešan trgovac, poštovan u društvu; crni blizanac Hasan, nikada prihvaćen kao ravnopravni član porodice i pripadnik sredine u kojoj je rođen, vodi nesrećan život, pun drame i neuspeha, a takvu sudbinu, čak tragičniju, nasleđuje i njegov sin Selim, još jedna žrtva svoje crne boje kože.

 

Kako je Ben Želun izjavio u jednom intervjuu, roman Brak iz zadovoljstva potpuna je fikcija, ali, nažalost, u njemu ništa nije izmišljeno. Radnja romana smeštena je u tri grada – Fes i Tanger u Maroku i Dakar u Senegalu, u period od četrdesetih godina 20. veka do 2010. godine. Ben Želun u ovom romanu piše pre svega o životu, sagledavajući ga sa mnogih aspekata. Piše o ljubavi, braku, deci i porodici, putovanjima, poslovima, običajima… Vešto dočarava i kako se tradicionalno, patrijarhalno marokansko društvo, puno verskih i rasnih predrasuda, posle sticanja nezavisnosti od francuske dominacije 1956, menja u moderno društvo, koje nastoji da uhvati korak sa zapadnim svetom. Međutim, dirnut svakodnevnim slikama tragičnog života velikog broja azilanata i migranata iz podsaharskih afričkih zemalja, skitnica i prosjaka na ulicama velikih gradova Maroka početkom 21. veka, ovim romanom Ben Želun upućuje i oštru kritiku današnjeg društva, u kome vlada nesmanjeno, čak direktnije i očiglednije nasilje, verski fanatizam, rodna i rasna netolerancija i neravnopravnost, pesimistički zaključujući da je „borba između svetlosti i tame večita i nikada se ne završava“.

Odlomak iz dela

Uprkos njihovom kajanju na Prorokovom grobu u Medini, uprkos molitvama i prizivanjima oproštaja, mir nisu nigde našli. Sablast crne žene lebdela je noću nad starom kućom. Ništa više nije bilo kako treba. Ubeđena da prokletstvo stiže iz daleke Afrike, bela supruga je prvo izgubila san, a posle i pamet. Sve ono zlo koje su naneli dvema nesrećnicama okrenulo se protiv porodice – kao u nekoj priči iz Hiljadu i jedne noći.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.