> Књижевност

Брат
Давид Албахари
Стубови културе
Београд, 2008.
Жижне тачке романа Брат чине тема реконструкције породичне историје, којом Албахари остварује тематску сродност са ранијим романима – Цинк, Мамац, Гец и Мајер – и тема трансродности као актуелног друштвеног питања. Садржај романа могао би се свести на сусрет двојице браће, Филипа и Роберта, у једној београдској кафани, од којих је један трансродна особа која то открива не само брату, већ и присутним гостима кафане. Појава мушкарца преоденутог у женску гардеробу изазива реакцију пијаних гостију која за последицу има смрт тек откривеног бр…
прочитајте целу препоруку >>
Лето када сам научила да летим
Јасминка Петровић
Креативни центар
Београд, 2015.
Лето када сам научила да летим је роман одрастања у форми дневника који пише тринаестогодишња Софија током летовања које са бабом проводи на Хвару, код бабине сестре нона Луце. Потребе тинејџера (за вршњацима, припадношћу, забавом, љубављу) и њихови проблеми (несигурност, досађивање); однос старих и младих (контрастно постављени ликови бабе и ноне представљају два модела понашања одраслих према младима), али  и последице које је рат деведесетих година у бившој Југославији оставио на међуљудске односе и друштво у Србији и Хрватској ( „мешови…
прочитајте целу препоруку >>
Риба у води
Марио Варгас Љоса
Лагуна
Београд, 2015.
Љоса је мемоаре написао у пуној животној и књижевној снази, са својих педесетак година, далеко од тренутка када се подвлачи животна црта и када већина пише мемоаре. Његова књига мемоара је пре свега осврт на његову политичку ангажованост и кандидатуру за председника Перуа. Мемоари Марија Варгаса Љосе Риба у води могу се читати као роман. Љоса и на своју књигу мемоара примењује књижевну технику коју је користио и у својим романима, два наративна тока наизглед теку паралелно све док се у једној тачки не споје у један ток. У мемоарима први нарат…
прочитајте целу препоруку >>
Песнички атеље 2
Алек Вукадиновић
Граматик
Београд, 2017.
Најновија песничка збирка једног од најзначајнијих савремених српских песника  тзв. језикотворне традиције Алека Вукадиновића чини диптих са претходном збирком Песнички атеље из 2005. године (Рад, Београд). Пажљиво компонована из две целине, унутар којих се групишу мање мотивско звучне јединице, циклуси (од Зарних терцина до Похвале слову), ова збирка показује велику разноврсност песничких облика од терцина до строфа сазданих од шестераца или седмераца. Тон басме и бајалице смењује се са молитвеним тоном и похвалом, а посебно место у збирци …
прочитајте целу препоруку >>
Из срећне републике
Петар Матовић
Културни центар Новог Сада
Нови Сад, 2017.
Индикативног наслова, организована у шест циклуса, четврта по реду песничка збирка Петра Матовића тематизује питања актуалног друштвеног тренутка и места појединца у капиталистичком свету у коме владају сурови закони тржишне економије. Осуђена на неизлаз, затворена у кавезу стаклених кула, јединка је изложена сталном надзору и аутоматизму – ма колико се човек трудио да попусти чвор на кравати, он зна да је то „омча која / не попушта, поуздано опомиње / на хијерархије, норме и отплате”. У отуђеном свету рачуна, кредита, камата, усамљени поје…
прочитајте целу препоруку >>
Часови читања. Камасутра заљубљеника у књиге
Александар Генис
Геопоетика издаваштво
Београд, 2015.
Један од најбољих савремених познавалаца светске књижевности, руски есејиста и књижевни критичар Александар Генис (1953), рођен и одрастао у Совјетском Савезу, у младости је емигрирао у Сједињене Државе. Као и његов животни пут, пишчева књижевна интересовања крећу се између Старог и Новог света. Неке од текстова које је написао као колумниста руског листа Нова газета уврстио је у збирку Часови читања, са интригантним поднасловом Камасутра заљубљеника у књиге. Написанa са страшћу и хумором, 35 есеја, „лекција о читалачком хедонизму“, откривају …
прочитајте целу препоруку >>

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.