Поштовани и драги читаоци,

Да ли сте некад читали писма ембриону? Вероватно нисте. Реч је о ембриону из претходног брака који замрзнут у једној клиници, чека на своју шансу. За све оне који су оптерећени жанром и питају се да ли је ово књижевност или није, треба напоменути да ова интроспективна проза представља ,,записе из подземља“ душе. Између дневника и писама, веома је блиска модерном роману у првом лицу. Главна јунакиња, успешна консултанткиња, у драматичном периоду живота великодушно дели са читаоцима своје дилеме, страхове, одлуке, али и жеље.

Како се односити према ембриону из разведеног брака у коме је било и љубави, али и издаје и дубоког разочарења? Ниједна филозофска, психолошка, па ни религијска књига не може дати одговор и помоћи у решавању ове моралне дилеме. Тежак период навикавања на самоћу, различити партнери, са другачијим ставовима по питању рађања ембриона из претходног брака, доприносе динамизму радње, те се приближава роману.

Одговор се мора пронаћи у себи, а за то је потребна дуготрајна потрага. Оно што нас уче окружење, целокупно друштво, па и религија јесте да ,,љубимо ближњег свог“, стварајући чврсте везе, а како у времену брзог темпа, кад све још брже тече и мења се? У тој брзини, склони смо наглим закључцима, искључивим, без промишљања. Јасна Калуђеровић у овим записима управо математички анализира одлуку за и против рађања и под којим околностима (сама, у току везе са другим партнером)?

Ипак, одговори се кристалишу када се постигне мир у души и одлука тада може да сазри. Након што дође до прочишћења, после дуела ега, рациа, жеље и љубави, отвори се могућност за опрост, а тиме и лични раст изражен храброшћу да останеш иза донете одлуке.