Да ли заиста знамо свој матерњи српски језик или га користимо као у „рекламним слоганима“ које стварају бренд менаџери, маркетинг рисрчери и арт копирајтери. Где су ту наши лектори?

Да ли се доследно поштују правила српског књижевног језика у електронским медијима и модерној уметности, или би „да нема новинара који нам кваре језик, такозваних водитељских и таблоидних писаца да нам кваре књижевност, самозваних водитеља са разних обојених телевизија да нам кваре говор и маркетиншких агенција да нам кваре правопис и тероришу нас туђицама“, наши лектори и професори матерњег језика остали без посла?

Неке лингвистичке недоумице и правописне дилеме у савременом српском језику, забавно приказује и хуморно разрешава Мирјана Блажић, ауторка књиге „Српски на српском”, новинарка и уредница истоимене награђиване радио емисије.

Ова књига састоји се од три дела („Приче”, „Грешке” и „Студентски радови”). У текстовима 122 приче приказане су најчешће разговорне језичке и правописне грешке, како у свакодневним реалним дијалозима, тако и у текстовима из српске штампе, телевизијских емисија и свеприсутних друштвених мрежа.

„Приче” се баве језичким грешкама у свакодневним говорним ситуацијама, али се у тексту приче појављује и скраћено лекторско разрешење језичке неправилности које ће причу, коришћењем правилних облика, довести до срећног краја.

„Грешке” су динамичније од прича зато што се састоје од више краћих делова, написане су у облику реплика између лектора и збуњених говорника, а баве се најчешћим језичким (акценатским) грешкама које се чују у медијима и јављају у новинским чланцима и текстовима на електронским мрежама.

Трећи део књиге под називом „Студентски радови” су приче из живота младих заговорника језичке и стилске чистоте савременог српског језика, који не користе еуре да купе aрмани одело, свлаче са језика туђице и канцеларијску стилистику. То су радови четрнаест студенткиња Филолошког факултета у Београду, будућих професора, библиотекара, лектора, граматичара, правописаца, лексикографа, новинара – нових чувара традиције српског књижевног језика и ћирилице, који не прихватају новокомпоноване речи из речника модерне политичке коректности и родне равноправности.

Ауторка је од мноштва прилога из веома слушаних петоминутних радијских емисија, сачинила књигу намењену читаоцима жељним знања који у свакодневној поплави разних информација желе кратке и тачне податке, уместо да листају српски Правопис. Забавне и поучне приче из књиге „Српски на српском” Мирјане Блажић, увесељавају и ненаметљиво образују читаоце, али и скрећу њихову пажњу „на богатство српског језика, као и значај језика и говорне културе у очувању националног идентитета”.