Аутори су редовни професори Филозофског факултета у Београду, Синиша Мишић у научној области Историја српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком a Радивој Радић је шеф Катедре и семинара за византологију.
Ове године, навршава се осам векова од једног од најзначајнијих датума у нашој историји, крунисања Стефана Немањића за првог српског краља, чиме је српска држава уздигнута на ранг краљевства. Наши познати историчари, представили су овај значајан период од седам деценија 1166-1236. на научно утемељен и за ширу публику прихватљив начин. Сви описани догађаји представљени су на цитатима из житија и типика, натписима из манастира и повеља, писмима, чије одломке налазимо у књизи. Историјски подаци засновани су и на научној литератури, извори су дати на крају књиге.
Професори Мишић и Радић, дају одговоре на нека од интересантних питања српске историографије: како је велики жупан Стефан Немања обезбедио међународно признање Србије у оквиру византијског света, допринео унутрашњем уређењу државе, развоју привреде, решавању верског питања у рашкој држави и како је показао своју православну оријентацију и идеолошко опредељење. О сарадњи браће Саве и Немање, говори чињеница да је добијена верска самосталност српске цркве, која је била од огромног значаја за судбину српске државе. Посебно су занимљиви подаци о склапању политичких бракова као омиљеном средству средњовековне дипломатије, зашто је Жича престала да буде архиепископија, као и опис несвакидашњег догађаја на Светој Гори када се сусрећу отац и син, монаси – доскорашњи владар и принц…
Аутори нам откривају шта је био темељ идеја српске државности и националних идеала све до модерног времена, што је и постало дубоко усађено у колективни идентитет српског народа.
Монах Теодосије за Стефана Немањића бележи: У војсци искусан и храброшћу удивљен… када сеђаше на челу трпезе весељаше благороднике бубњевима и гуслама… а његоваше много и књижевност и уз то беше врло разуман и вешт приповедалац.