Psihologija gluposti
ključne reči:
, , ,
Psihologija gluposti
izdavač: Dereta, Beograd, 2020.
broj strana: 378
naslov originala:
PSYCHOLOGIE DE LA CONNERIE
prevodilac: Slobodan Damnjanović

Francuski psiholog Žan Fransoa Marmion, urednik časopisa Le Cercle Psy, kao da je 2018. godine, kada je prvi put u Francuskoj izašla knjiga Psihologija gluposti, predvideo da će nam u 2020. i 2021. godini jedna takva zbirka razmišljanja o ovoj temi biti preko potrebna.

 

U cilju boljeg razumevanja gluposti koja se u doba interneta progresivno nagomilava, i u cilju otpora ovoj pošasti, on je okupio svoje kolege, priznate psihologe, sociologe, filozofe, ekonomiste i pisce. Svako od njih je u kratkom autorskom tekstu, ili kroz intervju sa urednikom, predstavio svoju viziju gluposti i viđenje mogućeg izlaženja na kraj sa njom, kao i predikcije daljeg razvoja našeg suživota sa mnogim nosiocima ove ljudske osobine. Glupost je analizirana ne samo kao intelektualna ograničenost, već i kao ograničenost u moralnom rasuđivanju. Zapravo, u jednom od tekstova, neuropsiholog sa univerziteta u Frajburgu, Sebastijan Dijegez, iznosi teoriju da glupost nije suprotna inteligenciji i da su zapravo većinu teorija zavere skrojili inteligentni ljudi, ali koju su takozvani „intelektualni paraziti“ skloni lažima i maskiranju upravo u one stručnjake koji nisu. Pojam gluposti, budalaštine, imbecilizma, kretenizma istražen je lingvistički u svim svojim nijansama, onako kako je predstavljen u javnom diskursu i onako kako budala samu sebe predstavlja u javnosti koristeći sopstveni jezik „proseravanja“  (tzv. bullshiting). Portret glupaka je tipski skeniran sa aspekta psihologije, zatim filozofski dekonstruisan i na kraju sociološki postavljen u društveni kontekst gde masa budala kroji takozvanu „postistinu“ u kojoj živimo, i od koje zapravo ne možemo da živimo.  

 

Grupa autora koju je Marmion pažljivo odabrao shodno temi slaže se u jednome: svi možemo biti izvor gluposti, ali vrlo mali broj nas može stati na put njenom širenju. Autori su pesimistični ali duhoviti. Njihove vizije su se višestruko potvrdile i razotkrile u svom najogoljenijem smislu od početka pandemije koronavirusa, te je s toga upravo sada čitati ovu knjigu pravo prosvetljenje.

Odlomak iz dela

Da li je dovoljno da u mladim generacijama podstičemo razvoj „kritičkog duha“ i da ih učimo da „čitaju između redova“, znajući da će problemi s kojima se sada bore za nekoliko godina nestati i ustupiti mesto drugim problemima i da se glupost, kao što smo videli, već promenila i na sebe navukla masku „kritičkog duha“ i da i dalje nastoji  da pronalazi „rešenja“ za probleme koje je, nesvesno, upravo ona stvorila? Mogu li epistemiološki autoriteti, kao što su nauka, štampa i pravosuđe, odigrati pravu ulogu u ovoj borbi i, na primer, pružiti transparentnije podatke, jasnije saopštavati, marljivo proveravati činjenice i donositi zakone protiv onih koji šire opasne i škodljive gluposti?

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.