Француски психолог Жан Франсоа Мармион, уредник часописа Le Cercle Psy, као да је 2018. године, када је први пут у Француској изашла књига Психологија глупости, предвидео да ће нам у 2020. и 2021. години једна таква збирка размишљања о овој теми бити преко потребна.

У циљу бољег разумевања глупости која се у доба интернета прогресивно нагомилава, и у циљу отпора овој пошасти, он је окупио своје колеге, признате психологе, социологе, филозофе, економисте и писце. Свако од њих је у кратком ауторском тексту, или кроз интервју са уредником, представио своју визију глупости и виђење могућег излажења на крај са њом, као и предикције даљег развоја нашег суживота са многим носиоцима ове људске особине. Глупост је анализирана не само као интелектуална ограниченост, већ и као ограниченост у моралном расуђивању. Заправо, у једном од текстова, неуропсихолог са универзитета у Фрајбургу, Себастијан Дијегез, износи теорију да глупост није супротна интелигенцији и да су заправо већину теорија завере скројили интелигентни људи, али коју су такозвани „интелектуални паразити“ склони лажима и маскирању управо у оне стручњаке који нису. Појам глупости, будалаштине, имбецилизма, кретенизма истражен је лингвистички у свим својим нијансама, онако како је представљен у јавном дискурсу и онако како будала саму себе представља у јавности користећи сопствени језик „просеравања“  (тзв. bullshiting). Портрет глупака је типски скениран са аспекта психологије, затим филозофски деконструисан и на крају социолошки постављен у друштвени контекст где маса будала кроји такозвану „постистину“ у којој живимо, и од које заправо не можемо да живимо.  

Група аутора коју је Мармион пажљиво одабрао сходно теми слаже се у једноме: сви можемо бити извор глупости, али врло мали број нас може стати на пут њеном ширењу. Аутори су песимистични али духовити. Њихове визије су се вишеструко потврдиле и разоткриле у свом најогољенијем смислу од почетка пандемије коронавируса, те је с тога управо сада читати ову књигу право просветљење.