Нови наслов Харарија представља, у ствари, приручник за сналажење у разумевању будућности која је, у многим сегментима, већ почела. Харари и у овој књизи не престаје да запањује начином на који третира теме о којима непрестано размишљамо: куда иде овај свет, шта је човек, шта је бог, која је њихова улога у развоју друштва, шта је срећа итд.  Харари отвара ове теме на оригиналан начин и немогуће је поистоветити га са неким од претходника који су се бавили сличним антрополошко-филозофским темама. Прецизан је у тврдњама које детаљно образлаже и доводи нас до закључка да је човек дошао до степена развоја када свим својим поступцима не ради ништа друго до негације свега људског у себи и око себе. „Као што је нуклеарно оружје омогућило нови мир, тако би будући технолошки развој могао да постави позорницу за нове врсте ратова“ – те нове врсте ратова детаљно појашњава и предлаже да би требало да тежимо да уздигнемо људска бића у божанства, „да хомо сапијенса претворимо у хомо деуса“. То је тежак задатак у чијем решавању могу да нам помогну само знање и наука: „Научници ће нас уздићи у богове“, технологија ће занемарити значај обичног човека хомо сапијенса, у лабораторијама ће се рађати нове религије и тако ће настати хомо деус. Хоћемо ли се претворити у машине?