Најутицајнија савремена дефиниција популизма потиче од холандског политиколога Каса Муда, а према којој је популизам „идеологија која дели друштво на две антагонистичке целине, на обичан народ и корумпирану елиту, и која тврди да би политика требало да буде израз воље народа“ (2004). Сличну је дефиницију предложио и Тoрквато ди Теља, који сматра да се популизам може дефинисати као „политички покрет који наглашава интересе, културу и спонтане осећаје обичних људи насупрот интересима и култури привилеговане елите (1995). Много тога се променило од како су ове дефиниције формулисане пре 25, односно 16 година, те свеколику присутност популизма видимо не само у политичком дискурсу, већ је налазимо у готово свим областима људског деловања.

Интересовање за популизам у Србији није новијег датума, још осамдесетих година 20. века, од када можемо да посматрамо како се популистичка комуникација све више пробија у медијски и културни простор, постоје теоретичарски осврти, али и уметнички перформанси који указују на овај начин обликовања јавне сфере и њених идејних вредности.  Зборник радова „Медији, култура и уметност у доба популизма“, доноси радове српских посленика у култури различитих провинијенција, те стога ове странице треба што приљежније читати, као једну врсту врло обухватног сагледавања феномена који је све присутнији не само у нашем простору, већ и широм света. Обухваћене области промишљања су политика и друштвени односи, културна и медијска политика, разноврсне комуникацијске и медијске праксе, те различита поља уметности. С освртом на преовлађујући „десни“, али и „леви“ популизам, аутори анализирају  вредности, стремљења и искуства готово свих значајнијих феномена људског изражавања вредности, стога је овај Зборник врло значајан допринос теоријском промишљању савременог појма популизма.