Поштовани и драги читаоци,
 
Роман ,,Звезда над празнином“ Дејана Стојиљковића је детективски роман са елементима трилера разобличен до романсиране биографије ,,принца песника“, Бранка Миљковића, који доноси једно од могућих разрешења мистериозне смрти младог, генијалног песника.
Детективи који истражују смрт песника су ликови овог романа, а атмосфера је обележена трвењем и турбуленцијом у Југославији од 50-тих до 70-тих година 20. века. Ипак ово није роман који ће читаоцу разоткрити узроке и последице Бранкове смрти.
У овом роману је паралелно исказан судар два света. Уметнички, који тежи вишим идеалима и друштвени, који подрхтава између нада и страхова произашлих из рата. Врхунац тог судара је изражен сусретом принца песника и маршала обученим у бела одела. Овај паралелизам очигледно носи одређено значење, био то бунт или порука из стиха: ,,ко не слуша песму, слушаће олују“.
Значај овог романа је у томе што нуди нову парадигму вредности, како у погледу чињеница, тако и статуса лика и дела Бранка Миљковића за шта је одговорна потоња идеологија. Та парадигма се односи и на подсећање да култура има моћ као и писана реч коју оличава лик Бранка Миљковића и која је надживела и идеологију и државу у којој је настајала.