Књига кратких прича Јасминке Петровић написана је у форми преписки, односно писама неких младих особа и њима блиских одраслих, чије су судбине повезане. Приче су веома вешто испреплетане. У првом делу књиге груписане су приче кроз које су представљени проблеми тинејџера, који прате њихово одрастање. Проблеми су различити, од сукоба са родитељима и вршњачког насиља, преко националне нетрпељивости, до тешких болести. Други део књиге чине приче у којима се појављују ликови који нуде решења за представљене проблеме и наговештавају да није све тако црно и да може бити све у реду.
Књигом доминирају узајамни односи ликова, њихова психологија, а намењена је свима онима „који трагају за слободом”.
Кад сам се вратио кући, мама је мислила да ће ми отказати бубрези, јер сам целу ноћ провео у мокрим панталонама на минус пет, а ја сам јој казао: Мама, све је у реду, седи да разговарамо. Желим да ти нешто кажем о себи, нешто што ти сигурно већ знаш, али ја морам наглас да изговорим… Мама ме је само слушала, а онда ми је рекла: Ђорђе, ти ми личиш на тврдоглавог пингвина који трапаво трчи по стенама и упорно маше крилима. Сине, па не морамо сви да летимо. До слободе се долази на безброј начина. Пингвин је претворио своја крила у пераја. Он не уме да лети, али зато боље плива од других риба. Шта чекаш, скачи и пливај!
