Графички роман Патрика Неса „Седам минута после поноћи“ настао је по идеји Шивон Дауд, коју је рана смрт спречила да идеју сама развије. Може се рећи да је то роман о сазревању, али и фантастичан роман са елементима хорора, за који Патрик Нес каже да је књига „о страху од губитка, који је универзалан“. Његову мрачну атмосферу дочарао је Џим Кеј илустрацијама на којима доминира црно уклопљено са сивим тоновима и белим.

Патрик Нес  жели да прикаже тинејџере озбиљно и да осети како би се читалац осетио. У овом роману одрастање тринаестогодишњег Конора обележено је страхом од губитка терминално болесне мајке, али су његов сиже и композиција такви да младог читаоца, заправо, оснажују.

Средишњи мотив је фантастични мотив тисе која се појављује у Коноровим кошмарима као  дрво–чудовиште, седам минута после поноћи. Конор, као и читалац, до краја остаје несигуран да ли је чудовиште-дрво део кошмара или је стварно. Симболика тисе преузета је из келтске митологије као архетип обнављања и животне снаге.

У композицији романа уметнуте су три параболе које Конору приповеда чудовиште-тиса. Оне пружају поуке, али и исцељење; ту су да психолошки ојачају јунака како би се суочио са губитком.  Конор сазрева прихватајући сопствена осећања и  противречности сазнањем о томе да су људи и добри и зли, и да је људски имати противречне мисли и осећања.

Иако књига на први поглед делује застрашујуће, она доводи до катарзе и прочишћења осећања страха од губитка, беса и кривице како код јунака, тако и код читалаца.

Патрик Нес (1971), британско-амерички писац, за овај роман, 2012. године, добио је британску Карнеги медаљу која се додељује за књижевност за децу, а  Џим Кеј медаљу Кејт Гринвеј за илустрацију. Према књизи је 2016. године снимљен филм.