Лето када сам научила да летим је роман одрастања у форми дневника који пише тринаестогодишња Софија током летовања које са бабом проводи на Хвару, код бабине сестре нона Луце.

Потребе тинејџера (за вршњацима, припадношћу, забавом, љубављу) и њихови проблеми (несигурност, досађивање); однос старих и младих (контрастно постављени ликови бабе и ноне представљају два модела понашања одраслих према младима), али  и последице које је рат деведесетих година у бившој Југославији оставио на међуљудске односе и друштво у Србији и Хрватској ( „мешовити брак“, блиски рођаци на зараћеним странама, ратна погибија) преламају се кроз Софијину тачку гледишта. Лет је метафора Софијине жеље за слободом и налажењем сопственог идентитета, а сусрети и доживљаји током летовања носе за њено сазревање важне поруке  о  љубави, разумевању, опраштању и превазилажењу бола.

Хумор који произлази из тинејџерског самосажаљења и осећања јунакиње да се „смара“ са две бабе док се сви други боље забављају, преувеличавање и жалбе на неправедност живота, иронична, али и аутоиронична перспектива, блиски су младим читаоцима, а одлично познавање омладинског жаргона, као и вешто коришћење бодулског дијалекта и српског језика  као извор вербалне комике и комичних ситуација дају свежину делу и аутентичност јунакињи.

Јасминка Петровић  пише за децу и младе, а за овај роман добила је више награда, међу којима су  „Плави чуперак“,  „Доситејево перо“ и  „Мали Принц“.