Ивона Бжезинова је рођена Чешкој. Ту је завршила средњу школу и факултет, на коме је и докторирала чешки језик и књижевност. Још као дете је писала приче и сама их илустровала. Пише за децу и омладину, а посебну пажњу је посветила проблемима са којима се млади сусрећу.

Девојке на узди је трилогија, чији су делови међу најчитанијим књигама у библиотекама Чешке. Поред романа Зовем се Мартина, друге две књиге из исте едиције су Зовем се Алиса и Зовем се Естер. Сва три романа се баве проблемима са којима се срећу и млади – булимијом, наркоманијом и коцком.

Радња романа се дешава у лечилишту „Бездјеков”, где је стационирано тринаесторо дечака и девојчица од петнаест до осамнаест година. Мартина, главна јунакиња, живи само са мајком и баком. Отац их је напустио још када је била сасвим мала. Мајка је због тога стално у депресији, коју лечи преједањем. Стално размишља о храни. Оптерећена је жељом да има неког мушкарца поред себе, али сматра да не може да га има због своје тежине. Мартини је забрањивала слаткише и стално је упозоравала да ће бити као она, уколико не води рачуна о исхрани.

Мартина је решена да не буде као њена мајка – дебела, усамљена и депресивна. Покушавала је са разним дијетама, док није пронашла начин – да се преједе и затим све поврати. То је трајало све док због исцрпљености није завршила у болници, а затим и у санаторијуму.

Роман је писан у виду дневника, који је обавезан део психотерапије у установама за одвикавање од болести зависности. Указује на опасности које вребају сваког младог човека, али и на потенцијалне грешке које родитељи праве, ненамерно и несвесно.