Сликовница „Зека је слушао“, намењена најмлађима, говори о важности емпатије (слушања и присуства) и загрљаја (додира) као начина да се некоме ко је повређен пружи подршка у превазилажењу тешких  осећања.

Тића је направио нешто изузетно на шта је био веома поносан, а онда му се то изненада срушило. Видевши да је веома тужан, животиње му прилазе са жељом да га утеше. Предлози које му дају кокошка, меда, слон, хијена, ној, кенгур и змија представљају различите начине на које људи покушавају да се ослободе ојађености. Гласови животиња и њихов начин обраћања дочарани су ономатопејама блиским деци, а саме животиње су, по својим увреженим особинама познатим из басни, пословица и народних поређења, симболични представници начина на  које се људи боре са тугом коју осећају због губитка.

Тића ипак остаје потиштен све док се не појави зека. Само присуство зеке и топлина његовог тела помажу Тићи да се изрази  и ослободи осећања потиштености и љутње, и да се оснажи како би поново почео да гради.

Кори Дорфелд, илустраторка и ауторка награђиване сликовнице „Зека је слушао“,  живи у Минеаполису у Минесоти.