Полазећи од метафоре да је плашљив човек зец (или још чешћег поређења „плашљив као зец“), Јасминка Петровић пише књигу чији је сиже заснован на реализацији ове метафоре, односно на томе да један дечак заиста почиње да личи на зеца јер му због његове плашљивости порасту дугачке уши попут зечјих.

Као и у другим књигама Јасминке Петровић, и у овој је уношење хумора начин да се о озбиљној теми пише тако да деца могу да је разумеју, а начин на који се о плашљивости пише у књизи  „Само за твоје уши“ изазива децу  да се насмеју туђим (и сопственим) страховима.  Књига је композиционо саткана из два дела. У првом је комично преувеличан страх од мрака који мучи Луку, али и други типично дечји страхови, а у другом, када страх достигне кулминацију, а уши толико порасту, долази до преокрета и Лукиног одустајања од плашљивости. Фантастични елементи буде дечју машту, а хумор их разгаљује и ослобађа сопствених страхова.

Посебну вредност књизи дају духовите илустрације којима ју је  на свој начин интерпретирао и обогатио Добросав Боб Живковић. Прича о Луки који од плашљивог дечака одлучује да постане храбар дечак, засмејавајући децу и речима и илустрацијама, делује библиотерапеутски и пружа увод за отворен разговор са децом о страховима који их муче. Штампана крупним словима, узрасно највише одговара деци који почињу самостално да читају, предшколцима и ученицима првог и другог разреда, и добар је подстицај за развијање читалачких навика и љубави према читању.