Музејска авантура Иване Нешић
Ивана Нешић написала je роман чији су јунаци троје савремене деца, дванаестогодишњаци који ће из света школских надметања и сакупљања чекпоинтова, заједно са љубитељком уметности, тетка Роксандом, ући у свет Народног музеја. Авантура коју тамо доживљавају уласком у ликовна дела великих српских уметника (Катарина Јовановић, Јован Бијелић, Паја Јовановић, Моша Пијаде, Сава Шумановић, Милан Миловановић, Бета Вукановић, Михаило С. Петров, Надежда Петровић, Милена Павловић Барили) и упознавање са насликаним личностима и предметима има двоструку улогу. Једна је да на ненаметљив и забаван начин едукује читаоца о сликама и њиховим творцима, вешто уклапајући одлике уметничких праваца у сиже музејске авантуре. Друга је да, чинећи упознавање са сликама занимљивим и узбудљивим, скрене пажњу на значај музеја и потребу да се уметничка дела сачувају у сваком смислу, што је сугерисано сусретима са метафоричним „непријатељима слика“: Бојождером, Времеједом и Заборавом. Увлачењем читаоца у интерактивну игру спасавања музеја (решавањем његове загонетке), ауторка поручује читаоцу да су његова радозналост и однос према уметности важни и да они дају смисао постојању музеја.
Ивана Нешић је вишеструко награђивана за романе за децу „Зеленбабини дарови“ и „Тајна немуштог језика“, а у „Мисији: Музеј“ нашла је нов и данашњој деци прилагођен начин да их позове у музеје и подучи ономе што као историчарка уметности добро познаје.
„Поподневна светлост је згаснула када су доспели у сасвим другачији предео од онога у коме су се налазили. Када је помислила да су довољно далеко од онога што их је било спопало у прошлој слици, Камејо је застала.
„Мислим да сада можете да се усправите.“
Деца су поседала. „Хоћеш ли сада да нам објасниш шта се десило? Само смо се мало играли и онда одједном…не знам, узбуна, опасност, пузање на све четири…“ , питала је Анђела.
Лутка је одмахнула порцеланском главом.
„ Не знам. Изгледали сте као опчињени. Баш сам се уплашила и нисам знала како да вас дозовем памети. И онда сам се сетила да вас спустим што ближе земљи. И самој ми звучи као глупа идеја, али, ето, успело ми је. А поштено, не знам шта бих радила да није.“
„Ако ти не знаш шта се десило, зато ја знам. Десило се то да нас је напао Времејед“, Дубравка је изгледала баш потресено и сви су се тек сада уплашили.
„Требало је да га препознам, тата ме је сто пута упозоравао на њега. Али чуди ме да ви нисте успели да га препознате, он постоји и у вашем свету. “
