Касперијада. Приче за мангупе и оне друге.
Касперијада. Приче за мангупе и оне друге.
издавач: Одисеја, Београд, 2018.
број страна: 119
наслов оригинала:
Kacperiada. Opowiadania dla labuzow i nie tylko.
преводилац: Мила Гавриловић

     Касперијада је збирка прича пољског аутора Гжегожа Каздепкеа. Сваку причу  чини по једна догодовштина из породице малог Каспера, а  намењене су деци узраста од пет до седам година. Приче су исприповедане са становишта Касперовог тате, који је необичан по томе што је Касперу често саучесник у игри, док мамин лик доприноси породичној равнотежи, било тиме што се и сама прикључује игри или тиме што негодује када тата и син у њој претерају.

     Ове догодовштине представаљају начин да се путем игре стекне знање о другоме и о томе како је бити у туђој кожи (заменом улога, Каспер ће бити „тата“, а тата „мама“, мама ће бити „сека“, а пластични кловн „дете“, Ко ће волети маленог кловна?); или о томе да је потребно бити оно што јесмо (када Каспер глуми деду, тата преузима улогу Бетмена, а мама тетке, Најбоље је да будеш то што јеси).  Замене улога саме по себи су комичан, али и поучан поступак којим се деци пружају важне поуке.

     Поред тога, у овој књизи се оно што је свакодневно или свима познато, попут муке с рукавима приликом облачења (Страшна пустоловина), купања (Купње), игре у песку (Благо у песку), дечјег неслушања родитеља (Уши на продају) или одласка у вртић (Трка), онеобичава и постаје предмет маштовите и духовите игре.

      Деца се ненаметљиво, на забаван начин упознају и са тиме шта је пешчани сат, шта значи кад је неко „надувен“ или како се треба понашати према пријатељима који су болесни.

      Гжегож Каздепке (1972) је пољски писац, сценариста и новинар. Његове књиге за децу одушевиле су и децу и одрасле. За Касперијаду добио највећу пољску награду за књижевност за децу „Корнел Макушињски“, а књига се нашла на почасној листи најважније међународне организације за децу и младе – IBBY.

    Касперијаду је илустрацијама обогатио Пјотр Рихел.

 

 

 

 

Одломак из дела

Уши на продају

Уши су захвална тема.

Већ сам писао о ушима свог сина Каспера – сад је време за још једну причу.

Био је један период у нашем породичном животу кад нам се чинило, мојој жени Магди и мени, да Касперу уши уопште нису потребне, штавише – да му само сметају.

Кажемо: „Каспере, дођи да ручаш!“

Он ништа.

Кажемо: „Каспере, идемо кући!“

Он ништа.

Кажемо: „Каспере, излази из каде!“

Он ништа.

Играо би се и даље, као да наше речи уопште нису допирале до њега; правио је колаче од песка, гледао телевизију, брчкао се у води – у зависности од тога где се у том часу налазио.

„Можда је оглувео?“ – уплашила се једном Магда, али одмах сам је умирио.

„Пази сад ово“, рекао сам, а онда сам викнуо окренувши се према базену с песком, из ког смо већ добрих петнаест минута покушавали да га дозовемо. „Сине, дођи на сладолед!“

Каспер је у трену скочио на ноге, покупио кофицу, лопатице и створио се испред нас.

„На штапићу?“ – упитао је облизујући се. „Или у чаши?’“

 Дакле, није оглувео.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.