Исповест измишљеног пријатеља: мемоари
Исповест измишљеног пријатеља: мемоари
издавач: Вулкан, Београд, 2016.
број страна: 158
наслов оригинала:
Confessions of an Imaginary Friend
преводилац: Александра Голубовић

Осмогодишњег Жака Папијеа, главног јунака романа „Исповест измишљеног пријатеља: мемоари“ мучи много тога: нико га не воли (осим мајке, оца и сестре близнакиње), пас непрестано режи на њега, наставници га не прозивају на часу, деца из школе никада не бирају у фудбалски тим, а возач школског аутобуса затвара му врата тик испред носа, као да је невидљив! Чак и родитељи понекад забораве да му пожеле лаку ноћ… Али оно што га највише мучи јесте сазнање да његова сестра близнакиња, која га безусловно воли и која је уједно и његов најбољи и најискренији друг, има измишљеног пријатеља којег му никада није поменула! Дубоко узнемирен том спознајом, Жак одлучује да и сам набави измишљеног пријатеља. А онда једног дана у парку упознаје необичну девојчицу обучену у каубојску одећу која му открива болну истину. Доживевши, како сам каже, егзистенцијалну кризу, Жак креће у дирљиву пустоловину да открије ко је он заправо и где заиста припада.

Овај духовити и нежан филозофски роман намењен је деци узраста од 9 до 12 година, али у њему ће засигурно уживати и читаоци осталих узраста. Оригинална, вишеслојна прича, сјајне  метафоре, необичан, неочекиван обрт и упечатљиви описи (Морис је био стар. Стар као да су му сећања била црнобела), освојиће срца и машту сваког детета и научиће га важним лекцијама о животу, љубави и пријатељству.

Мишел Куевас рођена је 1982. године у Масачусетсу. Написала је неколико романа и сликовница за децу, а „Исповест измишљеног пријатеља: мемоари“ је њен први роман преведен на српски језик. Како каже за себе, пише првенствено о људима (и животињама, сенкама и необичним бићима) који се осећају усамљено и жуде да успоставе близак однос са другима.

Одломак из дела

Зидови домаћинства Папијеових били су танки попут папира, па сам захваљујући томе и начуо разговор који је променио мој живот.

„Мислиш ли“, чуо сам мајку како говори, „да неко може имати превише маште?“

„Можда“, одговорио је мој отац. „Можда смо погрешили што смо је одгајали међу толиким марионетама. Можда су је збуниле толике буљаве очи и уста која се померају“.

Чуо сам како мајка уздише. „Није требало толико дуго да јој удовољавамо. Кревети на спрат су једно, али постављање додатног тањира за столом? Додатна четкица за зубе? Претпостављам да сам једноставно мислила да ће Флер временом сама прерасти потребу за измишљеним пријатељем.“

Био сам шокиран.

Био сам запањен.

Био сам забезекнут.

Моја сестра, мој другар, имала је измишљеног пријатеља којег ми никада није поменула.

 

 

 

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.