Најдужа брада на свету једног дедице у причи финске ауторке Кристел Ренс,  представља главни мотив сликовнице која говори о толеранцији, компромису и решавању проблема на најбољи могући начин. У њој дедицина веома дугачка брада, на коју је дедица врло поносан, крије разне загубљене предмете, ствара проблеме њему и његовој бакици и доводи их у многе смешне ситуације. Деца – слушаоци и читаоци ове приче, која почиње као што почињу бајке: „Био једном…“,  домаштавају шта би се све могло наћи у једној таквој бради. Бакицино решење за проблеме с брадом не само што је мудро и необично већ изазива и право читалачко задовољство јер говори и о великој  доброти и љубави у односу јунака ове сликовнице.

Кристел Ренс (1960) је и написала и илустровала „Дедицу с дугом брадом“. Њени  цртежи и стриповски облачићи, у којима речи ликова прате и дочаравају наративни ток, децу посебно привлаче и забаваљају.

Сликовница је намењена узрасту од четири до седам година и подстиче родитеље да са децом поразговарају о важности толеранције и међусобног разумевања.