Владислава Војновић зна да би само учење слова за децу било исувише незанимљиво и неинвентивно, тако да радњу целог романа смешта у авантуристички жанр, смишљајући узбудљив заплет кроз који ће провести своју јунакињу. Истовремено, сви актери ове узбудљиве приче су прецизно извајани ликови, потпуно особених карактера, осликаних живим бојама и диференцираних различитим стилско – језичким својствима препознатљивим у врцавим дијалозима. Сама девојчица је изузетно живог духа и бистре главе, самосвојна и веома оригинална, попут неке савремене Пипи дуге чарапе, она би могла бити деци могла бити сјајан узор и пример како се дете може васпитавати као радознала, живахна, племенита и слободна особа од најранијег доба. Као и у сваком добром роману, и овде ће главна јунакиња одрастати заједно са читаоцима, као у каквом билдунгсроману, на крају ће много тога бити научено, пре свега неке животне мудрости, а уз то ће неприметно бити савладана и сва слова азбуке. Роман је намењен породичном читању тако да се ни једно годиште неће осетити као да не припада роману.

Данашњој деци сасвим необичан наслов, „Аврам, Богдан, воду газе“, преузет је из старинских буквара када су деца учила азбуку тако што су сваком слову биле придодате познате речи или имена. Наслов указује на сам почетак азбуке – АБВГ… и провоцира децу на читање и даље откривање шта се крије иза сваког слова. Роман медјутим, не само да је замишљен у форми буквара, већ он заиста и јесте својеврсан буквар, јер ће главна јунакиња, Меланија, девојчица предшколског узраста, од почетка до краја романа, кроз 30 поглавља научити свих 30 слова.

Владислава Војновић је за овај, њен други по реду дечји роман, „Аврам, Богдан, воду газе“, добила награду Змајевих дечјих игара, „Раде Обреновић“ и награду „Политикиног забавника.