Гете је незаобилазан класик светске литературе, један до стубова европске културе, један од најважнијих мосотова Балкана према Европи – можда не би био толико јасан свету и читаоцима да није додатно осветљен од стране његовог секретара који се звао Јохан Питер Екерман. Колико год да су ове речи Гетеове, може се рећи да нису лишене Екермановог уобличења и појашњења, јер се на овај начин бележење може посматрати не као коауторство, али бар као минимално саучесништво у процесу којим се реч транспортује у будућност. Записујући Гетеове речи Екерман је за себе прибавио део значаја који је имао духовни горостас, а овом књигом је устоличен књижевни интервју као врста.
Екерман је желео да духовно сазрева уз Гетеа, а постао је важан чинилац његове каријере. Није ту била пресудна чињеница што је Екерман много времена провео у разговору са Гетеом, ипак је показао и смисао да из мора речи одабере оне које ће затреперити у свести милиона читалаца у многим језицима. Ова књига садржи континуитете у многим ставовима, али чак и неке опречне ставове Гетеове, јер током дугог живота писац уобличава знања, искуство и коригује мишљење. Много је разлога за читање Екерманових „Разговора са Гетеом“ који су постали важан пут према класику. Није без разлога Ниче сматрао ову књигу најбољом немачком књигом.