Мали човек у великом времену. Та тема је готово опште место приповедне прозе са епским претензијама. Савремени кинески писац Ју Хуа приповеда своју, уједно и кинеску верзију те универзалне људске приче у роману Живети. (Изврстан превод Зорана Скробановића.) Роман се склапа сменом две приповедне перспективе. Прва припада младом етнологу који сабира и проучава народне умотворине по кинеским селима. Током тог „рада на терену” он среће остарелог сељака Фугуиа и претвара се у слушаоца његове претешке животне приче. Фугуи је, дословно, „сламка у вихоровима” велике историје која се у минулом веку и на кинеском тлу одвијала невероватном брзином (кинеско-јапански рат, грађански рат између маоиста и чангајшековаца, формирање комунистичке Кине, културна револуција). На фону тих епохалних прелома текао је, увек трпећи претешке последице, живот једног анонимног, готово невидљивог малог човека, каквих је милијарду у милијарди.

У приповедању Ју Хуа нема никакве ексцетричности и никакве језичке пренаглашености, прича у ретроспекцији, тек повремено прекидана дискретним поетизацијама предела, тече онако како је протекао јунаков животни пут, и стога би свака видљива стилизација била и непримерена и сувишна. Описати нечије земаљске дане, од почетка до све ближег краја, у збиру свих збивања, у томе је и искушење и умеће у исти мах. Ју Хуа избегава приповедне коментаре и екскурсе, није склон изношењу поетичких ставова; он не подучава него сведочи или, другим речима, он прича причу о једном људском животу издвојеном можда само по количини несреће која га је оптеретила и одредила. Нема никакве отворене пишчеве друштвене критике, никаквог прикривеног идеолошког става, живот говори сам за себе, онакав какав је у својој неминовности био. Фугуи га подноси с миром, иако нема чега лепог да се сећа; једна смрт смењује другу, бруталност и људска озвереност не дају ни најмање изгледа нади или ведрини. Напротив, уништава их већ и у примисли. Па ипак, сам живот представљен једноставним, малтене документарним приповедним мајсторством Ју Хуа све то надјачава и, у коначном збиру, у својој биофилном елементарности, добија снагу и дубину античке трагедије.

Да, и мали човек је херој, јер одолева свим недаћама и непочинствима црне судбине. О томе је Ју Хуа написао књигу која позива на поновно читање. Стога ни њен светски успех, ни поновљена издања код нас нису случајни. Напротив. Роман Живети је, заједно са Хроником трговца крвљу истог аутора, по избору сто кинеских књижевних критичара, уврштен на листу десет најутицајнијих кинеских романа последње деценије 20. века. Хонгконшки Азијски недељник прогласио га је једним од сто најбољих кинеских романа 20. века. За роман Живети Ју Хуа је 1998. године добио италијанску награду „Гринцане Кавур”, а 2002. је, као први кинески писац, примио награду Фондације „Џејмс Џојс”. По том роману кинески режисер Џанг Јимоу снимио је истоимени филм (Награда жирија Канског фестивала 1994).