Тони Морисон (рођ. 18. фебруара, 1931.) добила je Нобелову награду за књижевност 1993. године за сабрана дела, а лауреат је и Пулицерове награде. Многобројна признања говоре да је Тони Морисон  једна од значајнијих књижевних стваралаца данашњице, а њен широки књижевни опус је сврстава у писце који промовишу афроамеричку књижевност а последњих година и књижевност за децу.

Детињство девојчице Невесте, мајчин однос према њој, њено одрастање и сазревање одредила је боја њене коже, крст који вечно носи,  а за који није она крива. Због осећаја напуштања, одбацивања и самосажаљења радила је све како би задобила пажњу, макар један једини мајчин додир, пољубац, загрљај. Напуштање љубавника уз речи „Ниси жена какву желим“, погађа је јаче него што је очекивала, покреће лавину мисли, сећања и гони је у нове походе како би рашчистила неправедно учињене поступке у прошлости, а потом се суочила са садашношћу.

Упознајући се кроз поглавља са осталим ликовима и пратећи догађаје из њихове перспективе успевамо да створимо целокупну слику неправедног сведочења ове девојчице, покушаја искупљења након низа година, става њене мајке, момка који одлази… Промене на Невестином телу уочава само она, и повезане су са све већом интроспекцијом, а нестају када дође до спознаје и суочавања са свим траумама из претходног периода живота.

Кожа боје абоноса, посебан стил облачења, патња и  недаће обележавају у многоме Невестин живот, али и доводе до  стицања самопоуздања и снаге за наставак  живота у коме ће добити најзначајнију улогу, улогу мајке.