Истанбул који „лагано тече с обе стране Босфора”, његова околина, ширење града, однос мајстора и шегрта, одрастање јунака без оца, његово сазревање уз осећај кривице, његови страхови, немири, заљубљивања, спас који налази у причи и причањима, предањима и легендама, однос мита и стварности, митско тумачење реалних догађаја, прожимање свесног и несвесног, индивидуалног и колективног, тема судбине оца којег убија син за којим је чезнуо и којем је посветио сва своја лутања по светским музејима и галеријама трагајући за правим тумачењима легендарних прича о оцеубицама и синоубицама.

Андрићевски питким и дугим реченицима Памук нас изнова очарава мајсторством обликовања приче у којој нема сувишних украса и дигресија, у којој сваки опис и детаљ граде фабулу попут мозаика чију лепоту препознате одмах али га разумете тек кад се попнете на крај приче, кад дођете до тачке приповедачког поентирања из угла последњег приповедача – жене која је покренула основну причу романа и одредила судбину Џем Челика.