Ево књиге о пријатељству човека и коња. То је једна од најпознатијих новела киргиског писца Чингиза Ајтматова који кроз причу о човеку и коњу приказује промене у совјетском селу, сукоб појединца са безличним системом и губитак достојанства. Главни јунак је Танабај Бакасов, сиромашни киргиски сељак, радник у колхозу и некадашњи борац. Његов живот је повезан са коњем Гуљсаријем који је познат у околини по брзини и лепоти. Био је познат и по ритмичном ходу; овде је приказан као симбол снаге, лепоте и племенитости, али ће след догађаја искористи и одбаци и човека и коња.
Танабај Бакасов, тврдоглав и идеалиста, нада се праведној будућности, верује у колектив и обећану праведнију будућност, спреман је да се жртвује, али сусрет са реалношћу понудиће му страшно отрежњење. Вештином писца, овде су уочене особине човека, а животиња је приказана као јунак раван човеку. Ајтматов ће овом књигом показати како бирократија може да униште оно што је живо и вредно.
Веза између Танабаја и Гуљсарија обележила је ово дело. Као што Гуљсари губи снагу, тако и Танабај осећа да је његов свет нестао. Опроштај  човека од коња постаће и опроштај од младости. Ова прича личну трагедију показује као лакмус папир једног друштва.
Ајтматов је седамдесетих и осамдесетих година XX века био један од најчитанијих писаца на југословенским просторима и изнова му се треба враћати као мајстору приповедања. Ајтматов је често говорио да човек не сме изгубити сећање на своје порекло и вредности. Зато се у његовим делима стално појављују мотиви коња, легенди, природе и старијих људи који чувају мудрост прошлости.
Књига Чингиза Ајтматова треба да побуди пажњу читаоца и према другим књигама овог изванредног аутора. Луј Арагон је веома ценио и новелу „Џамиља“ коју је сматрао једном од најлепших љубавних прича.