Виктор Давидовић (34 године, Београд) бави се писањем последњих десетак година и за то време је објавио два романа: Дрво лешника 2011. године и Седам дана до понедељка 2013. године. Зашто сам живео само један сат? је његов трећи роман.

Пред читаоцима је узбудљива прича која се чита у једном даху, а са друге стране, на страницама се срећу мисли којима се можемо изнова враћати. Главни јунак је осамдесетогодишњи психијатар који записује исповест о свом животу. Када је имао 21 годину напустио је Мостар, где је провео младост; детињство је провео у једном херцеговачком селу. Читав роман је исприповедан ијекавским изговором, што доприноси сугестивности, главни јунак читавог живота остаје веран језику свог завичаја.

Други светски рат затиче главног јунака као дете, разара му породицу и оставља неизбрисив траг по његову личност. Док обавља праксу као психијатар, у Београду, четврт века након одласка из Мостара, упознаје необичног и мистериозног пацијента који себе назива Естебан. Естебан препричава психијатров живот описујући своје снове. Лекар све дубље упада у кошмар, а на читаоцу је да просуди како ће појаву Естебана тумачити.