Роман „Видиш ли да не видим“ је првенац вишеструко награђиваног и одликованог филмског уметника Емира Кустурице, који је својим двема књигама прича и дневничким записима, још 2010. године започео успешно књижевно стваралаштво. 

Формално уобличена као роман, ова књига се састоји од тринаест поглавља различите дужине, што својим називима подсећају на збирку прича о пишчевом и животу његовог великог пријатеља, Нобеловца, књижевника Петера Хандкеа. Детаљима из својих успомена на детињство и стварање сопственог „анђела чувара“ од зафрљаченог у небо плавог поклопца од шерпе, Кустурица ће открити како је озваничио рат са гравитацијом и животним ограничењима, и како су његове очи почеле да гледају оно што други не виде.

Својеврсним трактатом о људском животу као трци против пролазности времена, писац започиње радњу романа, настављајући потом аутобиографску причу да му као дечаку није требало дуго да открије „тајну како се вријеме зауставља. Када уђеш у биоскоп,… настају покретне слике, а ми се селимо у други простор, и вријеме изван биоскопске сале престаје да постоји“. На свом путу тражења Истине, сусреће себи сличног „Дон Кихота, витеза од чемерне прилике“, писца Петера Хандкеа „који је избрисао границе што раздвајају страсти и муку живљења, самоиспитивања и високо постављене моралне принципе“.

За главног јунака свог романа Емир Кустурица је одабрао Петера Хандкеа, јер његово „везивање за судбину српског народа био је чин правдољубивог човјека, одбрана пониженог и изудараног народа“. Зато му писац за потребе своје књиге даје име Петар Апостол Спелеолог.

Епизоде из живота писца Кустурице преплетене су са сећањима на све Петерове посете Србији и Републици Српској током ратних деведесетих година. Петер је „по истину дошао пјешке“, јер насупрот колегама писцима из западних земаља „није пристао да буде неморалан, и тако се директно умијешао у нашу историјску трку“.

Повезани искреним пријатељством, двојица врхунских уметника биће заједно у „котлу историје“ не само као сведоци српског ратног страдања, већ и током часова величанствене победе врхунске књижевне уметности над  светском политиком.

Тренутке животне и уметничке победе хуманисте и хришћанина Хандкеа, писац Кустурица приказао је у поглављу романа које носи симболичан назив „На стопама Иве Андрића“. Поруке из Хандкеовог говора током примања Нобелове награде, животне су поруке и уметника Кустурице који верује у нужност „да наша осјећања буду наша заштита, не мање важна од разума.“