Tajni dnevnik Hendrika Hruna
Tajni dnevnik Hendrika Hruna
izdavač: , Beograd, 2016.
broj strana: 340
naslov originala:
Pogingen iets van het leven te maken: Het geheime dagboek van Hendrik Groen, 83 ¼ jaar / Hendrik Groen
prevodilac: Slobodan Damnjanović

Savremeni čovek se svakodnevno suočava sa sveprisutnom agresijom kao dominantnim stanjem civilizacije, pa je i aktuelna književnost, u znatnoj meri, tematski postala spisak ljudskih strahova, bezvoljnosti, depresivnosti i fatalizma. U poplavi romana sa temama o raznim oblicima ljudske patologije, tajnama kriminalističkih dosijea i psihijatrijskih klinika, pojava neobičnog holandskog romana o dostojanstvenom starenju, „Tajni dnevnik Hendrika Hruna“ doživela je ogroman uspeh i objavljena je u 32 zemlje.

Pisca ovog romana, koji krije svoj pravi identitet imenom glavnog junaka, uporni holandski novinari su locirali u Amsterdamu, gde živi kao penzionisani bibliotekar Peter de Smet.

Knjiga je oblikovana kao „tajni“ dnevnik krepkog starca tokom godinu dana njegovog stanovanja u staračkom domu, u kom su mnogi stanovnici duhovno mlađi od svojih bioloških godina. Ovaj dom za stare i zaboravljene, nije poput zatvora: njegovi stanovnici mogu da odu gde žele i da se vrate kad hoće, ali većina nema gde, niti zna kuda bi išla. Hendrik Hrun ne priznaje malodušnost, beznađe, tugu ni usamljenost, pa sa grupom vršnjaka iz istog doma, formira „Klub starih, ali još uvek živih“. Poput nestašnih pitomaca luksuznog privatnog vrtića, ova grupa „anarhista“ koji ne priznaju godine a preziru starost, smišlja šale i podvale kako svojim sustanarima, tako i osoblju doma, koji ne mogu niti umeju da ih disciplinuju. Hendrik i njegova družina periodično „beže od kuće“ da bi išli na izlete do bioskopa, poslastičarnice ili golf kluba. Domišljati i odvažni, pokazuju i sebi i društvu da treće doba nije završetak svega lepog i mogućeg u životu. Za Hendrika Hruna to je nov, penzionerski period, u kom bez obaveza prema porodici i poslu, najzad može sebi da ispuni neke male, skoro zaboravljene želje, da otkrije potisnute talente, čak i da se zaljubi. Kada se u sobu na njegovom spratu useli nova vremešna stanarka, udovica Eifje, Hendrik iznenada menja svoj svakodnevni život i navike. Sa komikom i upornošću, Hendrik počinje da polira cipele, pere zube i češlja ono što mu je ostalo od kose. U svom dnevniku Hendrik malo piše o svojoj prošlosti. Iako udovac, on je željan radosti, dobar je čovek i iskren prijatelj, a uporan je u pisanju dnevnika o svom svakodnevnom životu i o planovima za budućnost: „Kad čovek ima čemu da se nada, on se onda raduje životu“.

Prema rečima pisca Džonatana Svifta „Svako bi želeo da živi večno, ali niko ne želi da ostari“. Zato je roman „Tajni dnevnik Hendrika Hruna, starog 83 godine i 3 meseca“, književni, „pravi pokušaj da se nešto napravi od života“, a da u vremenima masovne potištenosti čitaoce ispuni nadom i optimizmom.

Odlomak iz dela

Ne želim da mi sledeća godina prođe uludo. Čekaću proleće, a sa njim i putovanje u zemlju vina. Ipak ću strepeti pred onim što nas čeka. Hoćemo li biti u stanju da izvedemo ono što smo naumili. U svakom slučaju, svoje smo odbrojali.

„Klub starih, ali još uvek živih“ mora zadržati svoje ime. Inače ga neće biti.

A posle putovanja, napraviću neki drugi plan. Sve dok je planova biće i života.

Ovog popodneva ću izaći i kupiti novi dnevnik.

 

Izradu portala
Šta da čitam podržalo
Ministarstvo kulture
i informisanja
Republike Srbije
Šta da čitam je jedinstveni portal za preporuke za čitanje knjiga koje su objavljene na srpskom jeziku. U radu portala učestvuje preko 30 javnih biblioteka iz Srbije.