Амели Нотомб (1966) рођена је у Белгији, а детињство је провела у Јапану, па јe научила јапански језик. После студија у Бриселу, враћа се у Јапан и потписује уговор на годину дана у престижној фирми. У књизи „Страх и трепет“ описује сусрет две потпуно различите културе, који доводи до низа комичних ситуација и непријатних неспоразума. Млада девојка са запада запослила се као преводилац, што је у преводу изгледа значило кафе-куварица. Све док не направи кобну грешку и проговори с Јапанцима на јапанском. Потом прелази на померање календара, затим дељење поште, онда фотокопирање, стално правећи неопростиве „грешке“ у послу. У исто време знала је превише и није знала ништа, била је изузетно способна и неспособна до крајњих граница, натпросечно интелигентна и малоумна, осећајна и окрутна.
Због строгих хијерархијских начела, која никако није могла да разуме, постаће чистачица тоалета. Ту остаје још седам месеци, све до истека уговора, чиме је, из јапанског угла гледања, сачувала част и углед.
Ујутру сам улазила у сваку канцеларију и померала мали црвени рам на одговарајући датум. Имала сам радно место: била сам померачица-окретачица календара.
Чланови предузећа Јумимото су постепено почели примећивати моју вештину. И због тога су осећали све већу веселост.
Питали су ме:
– Како сте? Да ли се много замарате на томе исцрпљујућем послу?
Одговарала сам са осмехом:
– Тешко је. Узимам витамине за јачање.