Стаклено звоно је једини роман америчке песникиње Силвије Плат. Након две признате књиге песама – Колос и друге песме и збирке Аријел – Платова се одлучује за писање „петпарачког“ романа који ће потписати псеудонимом Викторија Лукас. Роман Стаклено звоно појављује се у јануару 1963. године, неколико недеља пре песникињиног самоубиства.

            Стаклено звоно засновано је на аутобиографским подацима из песникињиног живота: „Набацала сам ствари из свог живота, додајући нешто зарад колорита – то је у суштини „петпарачки“ роман, али мислим да ће показати како се отуђена особа осећа када претрпи нервни слом… Покушала сам да насликам свој свет и људе у њему као да се виде кроз искривљујуће стакло стакленог звона.“

            Естер Гринвуд, нараторка и главна јунакиња романа, једна је од дванаест девојака које су гостујући уредници часописа Женски дан. Платова у роману Стаклено звоно приказује једно Естерино лето – боравак у Њујорку, намеру да се оствари као писац, повратак кући, неурозу, депресију, покушај самоубиства, боравак у лудници. Сликајући конвенционално америчко друштво у периоду Хладног рата, Силвија Плат у роману Стаклено звоно покрећетемуиспитивања граница, како властитих, тако и туђих. И у роману, као и у поезији Силвије Плат, јавља се супротни пол као опсесивна тема. Естерино конституисање властитог идентитета, али и борба са њим, представљени метафором стакленог звона, надилазе оквир „петпарачког“ романа како га је ауторка означила.