Само деца
Само деца
издавач: Ренде, Београд, 2013.
број страна: 319
наслов оригинала:
Just Kids
преводилац: Периша Перишић

Панк песникиња њујоршке сцене, Пети Смит рођена је 1946. године у Чикагу. Након живота у крајњем сиромаштву, у предграђу Филаделфије, `67. одлучује да се пресели у Њујорк и почне од нуле у потпуно новом окружењу. Запошљава се у књижари, где упознаје фотографа Роберта Мејплторпа, своју сродну душу. Највећи део књиге Само деца описује његову појаву, њихов однос који се не може именовати, и њихову заједничку борбу за опстанак на тадашњој декадентној сцени. Они су нераскидиво повезани све до његове смрти, када му Пети обећава да ће једнога дана написати причу о њима.

 

Само деца није аутобиографија. То су мемоари сложени у роман посвећен некоме другоме. Не само Мејплторпу, већ и свим осталим ликовима са сцене који дефилују кроз њихов живот (Џими Хендрикс, Џим Морисон, Боб Дилан, Енди Ворхол, Ален Гинсберг, Вилијам Бароуз…). Она је и омаж симболистима који су њена инспирација од самог почетка бављења уметношћу (посебно Бодлеру и Рембоу). Пети не говори о себи, већ о односима. Она их без устручавања разоткрива, а посебно је драгоцено интимно сведочење о вези са недавно преминулим Семом Шепардом, легендом њујоршке драмске сцене.

 

Ова књига може бити интересантна ономе кога занима како уметничка каријера може да започне. Међутим, она се завршава у тренутку када та каријера доживљава врхунац – на њеном преласку из песникиње у рок звезду. То је чини посебним рок романом, а Пети оставља утисак ненаметљиве списатељице која одступа од очекиваног. Само деца  је и право благо за љубитеље контракултуре и свега што је Њујорк значио `70их година, јер представља праву ризницу анегдота из тог времена. Међутим, она је далеко од пуког препричавања, јер Пети изванредним књижевним стилом задире дубоко у питања уметности, љубави, односа, даје свеобухватну слику друштва једног времена и преноси његову атмосферу.

 

У новембру 2010. она заслужено добија једну од најпрестижнијих америчких књижевних награда National Book Award, у категорији не-фиктивне прозе. Ово је награда коју су у време о коме она пише добили Соул Белоу, Пинчон, а и сам „вођа“ контракултурног покрета, Ален Гинзберг. Данас, она добијањем ове награде стаје раме уз раме са савременим америчким писцима као што су Сузан Сонтаг, Дон ДеЛило или Џонатан Френзен.

Одломак из дела

Каже се да деца не знају да разликују живе од неживих ствари; ја верујем да знају. Луткама и оловним војницима деца су спосовна да подаре чаробни дах живота. Роберт је предметима – било у животну или уметничку сврху – био у стању то исто да учини уз помоћ својих креативних импулса и сексуалне енергије. Прстен с кључевима, кухињски нож или једноставни дрвени рам умео је да претвори у уметничка дела. Волео је своје радове и волео је своје ствари. Једном приликом неки цртеж заменио је за пар јахаћих чизама – биле су непрактичне, али имале су неку готово спиритуалну лепоту. Гланцао их је и полирао с пажњом какву неки дресер посвећује дресирању неког хрта.

 

Израду портала
Шта да читам подржало
Министарство културе
и информисања
Републике Србије
Шта да читам је јединствени портал за препоруке за читање књига које су објављене на српском језику. У раду портала учествује преко 30 јавних библиотека из Србије.