Године 1551, зету цара Карла V, аустријском надвојводи Максимилијану, португалски краљ Жоао III поклонио је као свадбени дар азијског слона, који је са својим корнаком, заборављен и запуштен, живео у краљевској менажерији. У пратњи каравана, састављеног од носача, војника, племића, слон и корнак крећу на пут од Лисабона, преко Шпаније, Италије, Медитерана, снегом завејаних Алпа, река Ин и Дунав до Беча. Слон Соломон путује Европом, вођен и праћен хировима владара, војним сукобима, интересима цркве, чуђењем и одушевљењем обичног света (јер „Човек виђа слона само једном у животу, можда и ређе“).

Заснован на истинитом догађају, путописни роман португалског нобеловца Жозеа Сарамага (1922–2010), у коме се преплићу историјске чињенице и фикција, читаоца води кроз Европу 16. века, коју потресају верски ратови, где владају страх од инквизиције, незнање и предрасуде, на путовање у време „кад није било аутопутева, бензинских пумпи, крокета и кафе, а да не говоримо о мотелима где се може преноћити, док напољу бесни олуја“. Уз низ промишљених, сатиричних, духовитих дигресија о времену прошлом и садашњем, Сарамаго, пратећи караван, пише о универзалним темама – људској природи, судбини, слабостима.