витезови Реда Змаја, историјски роман, кнез Лазар, Косанчић Иван, Ниш, Плочничка битка, Св. Прокопије, Топлица Милан
Роман Олујни бедем Дејана Стојиљковића наставак је романа Дуге ноћи и црне заставе. Главни јунаци романа представљени су као витезови Реда Змаја, највећа Лазарева узданица у борби против Турака, и имају пресудну улогу у Плочничкој бици, у којој Муратова војска доживљава пораз.
Олујни бедем је историјски роман са елементима епске фантастике. У њему се преплићу историјске чињенице и мотиви српске народне епске традиције. Хришћанска етика – мучеништво и пожртвованост – саставни је део романескног ткања и истинска филозофија живота и морални императив главних ликова. Реч је о динамичном и узбудљивом књижевном штиву које евоцира успомене на романе епске фантастике из чувене едиције „Плава птица“. Разлика је, ипак, битна – неустрашиви витезови, неодољиве лепотице, величанствени двобоји и крвави бојеви су наши; догађаји су смештени у средњовековну Србију, која је олујни бедем одбране хришћанства и део византијске цивилизације.
Знамење змаја било је извезено на каваду који је преко ланчаре носио дугокоси витез који их је дочекао на улазу у село. Неки од људи у збегу што је већ два дана табанао од Ниша према западу препознали су га и почели да се дошаптавају.
„Змај од Радана…“, чули су се гласови. „То је Иван Косанчић… Змај…“
Достана чу ове гласове и подиже главу да боље осмотри човека на коњу.
То је заиста био он, војвода косанички, чувени мегданџија и мачевалац.
