На други роман младе ирске списатељице Сали Руни чекало се с нестрпљењем, а дочекан је овацијама. Читав свет већ неко време бруји о њему, награђиван је и хваљен на све стране, и то не без разлога. Проговорити тако искрено и продорно о једној генерацији која се, чини се, грчевито бори за ваздух, опчињавајуће је. (Не)могућност комуникације осећа се у сваком реду који Сали Руни пише, а оно што зачуђује је упорност главних ликова, упркос непрестаном ударању о зид. Роман говори о младом пару, прати Меријен и Конела од јануара 2011, од њихових средњошколских дана, до фебруара 2015, када, већ при крају колеџа, одлучују о својим будућим корацима. Ово није уобичајена љубавна прича, иако говори о љубави. Сали Руни се фокусира на мушко-женски однос, постављајући у центар двоје младих, несрећних и несхваћених људи, сваког са својим проблемима, који се, вероватно због проблема које имају, међусобно препознају и зато и препуштају једно другоме, а који, опет, не разумевајући до краја оног другог, непрестано одлазе, али се и враћају. Недостатак комуникацијских вештина, али и суштинско непознавање себе чини јунаке овог романа неспособнима за прави однос. Запањујућа је искреност којом они стају једно пред друго, али увек са закашњењем, приликом накнадног сусрета, што их чини још трагичнијим. Сали Руни приповеда јасно, залази у дубоке ране тако добро познате њеној генерацији и износи их без станке, без патетике и не околишући. Оне су ту и оне су обојиле и боје свет читаве једне младости, да би показале колико она може да буде отуђена, али истовремено и друштвено условљена и заробљена канџама и нормама истог тог друштва од којег се тако очито издваја. Будућност у коју они гледају на крају, зрелији и унеколико спремнији за живот, ипак изгледа светла, упркос свему. Пратећи развој јунака кроз роман, њихова унутарња превирања и различите погледе на стварност и ситуације у којима се налазе, читаоци су суочени са свим тешкоћама које сазревање носи, али и са једном топлином и непрестаном потребом за нежношћу и припадањем. Не чуди што је једнаку пажњу јавности заокупила и ТВ адаптација романа, али свакако треба прочитати ово дело, проглашено за књигу године 2018. у Британији.