Невидљиви човек у основи је приповест у првом лицу о сазревању-преображавању неименованог црног младића кога прати мноштво погрдних имена, псеудонима и лажних идентификација, тј. образовни роман, који – због бурне природе догађања у која на путу одрастања јунак запада или у њих бива увучен – садржи и елементе авантуристичког романа, у контексту друштвених превирања у САД средином XX века. Одгојен у уверењу да је снисходљиво прихватање идеологије просветљења и очовечења црнаца главни пут ка успеху и напретку, за којима жуди, јунак се више пута суочава са догађајима који га приморавају да редефинише своје идеје, идеале и планове. Уверења се увек изнова показују као заводљиви мамци или кулисе, иза којих невидљиви и непознати механизми моћи потежу конце који п(ре)окрећу друштво. Са њима се јунак судара, прво на колеџу, затим у фабрици, а онда и унутар Братства (Комунистичке партије). Пошто су све стратегије достојанственог преживљавања и напредовања у затеченом окружењу омануле, амбициозни јунак се повлачи у подрум–подземље–„пећину“, у бес који се развија и јечи у синкопираним ритмовима џеза, одбацујући планове зарад импровизација на тему права на различитост и разноликост.

Слојеви друштва и идеологије кроз које се јунак креће приказани су изнијансирано, са свом својом комплексношћу и амбиваленцијом, кроз мноштво ликова, од којих неки, на нивоу фабуле, имају тек незнатну улогу, али су сви психолошки и језички индивидуализовани, „опипљиви“. Детаљи романа брижљиво су укомпоновани и, поред тога што граде снажну илузију стварности, утисак о веродостојности и реалистичној исцрпности приказаних искустава, имају додатне, идеолошке импликације – опис поступака фабричке производње блиставо беле фарбе, на пример. Јунакова торба, поклон снисходљивих и надмених белаца-донатора, и његов џеп, заједно са стварима које у њих током времена смешта (робовске вериге, гротескна марионета црнца од креп-папира) постају, стога, и симболичне историјске архиве.

Приповедајући из свог мрака, „невидљиви“ тежи разобличавању односа моћи између и унутар група људи повезаних (привременим) заједничким интересима који (пре)обликују њихове идентитете, укидајући саме могућности идентитета, приморавајући представљене актере, а онда и читаоце, да непрестано преиспитују свој доживљај сопства и своју представу о томе ко су и/или шта су.