„Лисица зна многе ствари, а јеж само једну”, грчка је изрека на основу које је Ајзаја Берлин поделио писце на оне који пишу руководећи се само једном идејом – јежеве, и оне којима је разноврсност руководећа идеја – лисице. Пишући роман о писању романа, Дубравка Угрешић самим насловом указује на то за кога се опредељује и шта је фокус њене најновије књиге, бриљантно нас проводећи кроз методологију писања и креативне муке књижевних стваралаца.
Дубравка Угрешић је (по њеним речима) књижевни апатрид, рођена у Хрватској, али стицајем животних и књижевних околности већ двадесетак година настањена у Холандији. Можемо слободно сврстати у југословенску, хрватску и холандску књижевност. Прва је жена писац која је добила НИН-ову награду за најбољи роман 1988. године. Јединственим књижевним језиком, коме не недостају духовитост, врцавост и оригиналност, провела нас је и кроз овај најновији роман, исписујући омаж улози писца (без обзира на географску припадност) у данашњем, модерном свету, у коме често помислимо како је већ писано о свему, на све расположиве начине, али у коме нас оригинално перо попут Дубравкиног, макар с времена на време увери да још увек има начина да се испишу странице којима ћемо поклонити квалитетно проведено време.
Пад започиње у точци одакле више нема повратка (I’ve passed the point of no return, каже Бил), пад је повезан са законима гравитације, он започиње када из неког разлога (који у резултату постаје неважан) испаднемо из колотечине, из масе (која нас испљуне из грла као иритирајућу мрвицу), и када се надаље крећемо као усамљена јединка. С обзиром на различите путање и брзине између нас и ‘остатка света’, нама се све више чини да су криви они, а њима пак да смо ми погријешили. Из њихове визуре ми смо нарушили правила, нисмо се прилагодили, а нама се пак чини да бранимо своја темељна људска права . Када Ник, полудјели власник дућана с половном војном опремом, у насилном чину који пријети да ескалира у сексуално насиље (над Форестером) покушава ставити Форестеру лисице на руке, овај каже: Не могу. Зашто? пита га Ник. Због гравитације, одговара Фостер. Што то, доврага, значи? збуњује се Ник. Паст ћу, мирно одговара Форестер прије него што ће у самообрани зарити нож у Ника.
