Роман Лајковчанка Веље Жуњића је истовремено и савремени и свевремени роман. Жуњићева Лајковчанка жанровски се може квалификовати као породични роман који прати генезу једне породице, односно историју чланова породица или појединаца који долазе у непосредну везу са породицом Спасоја железничара. Истовремено, Лајковчанка је и социјални роман који сведочи о историјским збивањима у Србији у распону од око пола века. Такође, погрешили бисмо уколико овај Жуњићев роман не квалификовујемо као љубавни роман. Наиме, љубав је централни мотив из кога ничу и у који се уливају све остале квалификације романа Лајковчанка.
Кроз два временска тока приповедања, Жуњић износи историју једне породице. Јана, последњи наследник Спасоја, лајковачког железничара, одраста без сазнања о властитим коренима. Наследивши кућу у Лајковцу, Јана се сусреће са прошлошћу својих предака. Породичне фотографије, сачувана писма са фронта, запуштена хумка на лајковачком гробљу, проклетство деде Настаса, Јану доводи до открића властитог идентитета. Кроз љубав Луке Страхињића, Јана се среће са самом собом. Повезани у садашњости, као и у далекој прошлости својих дедова, Јана и Лука проналазе начина да превазиђу вишедеценијски раздор.
Лајковчанка је роман о одрицању од љубави зарад живота и роман о проналаку љубави зарад живота. Историјска потка ове приче о сталним српским поделама, о ратним и послератним временима, о невиним жртвама и принудним џелатима, од Жуњићевог романа чини актуелно, свевремено дело.
Везао је уже око гране а затим се попео на пањић и други крај ужета обмотао око врата. Стегао је јако, толико да се већ усекло. Дрхтала му је јабучица. Поскакивала је од туге, од бола, од храпавог додира ужета. Знао је само да није од страха. Није се плашио смрти, већ дуго ју је прижељкивао. Ипак, требало је скупити храбрости, требало се опростити. Знао је да ће му тамо где одлази бити боље. Опет ће видети своју Анку. Погледао је према небу. Рој звезда заблиста у његовом оку. Ено и Анке међу њима. Пружа му руке, зове га у свој загрљај.
