Лука Мичета, новинар и публициста, аутор је књиге Краљ Милутин: биографија светог српског краља. Осим ове, аутор је и следећих биографија о српским средњовековним владарима: Повратак краља: судбина Карађорђевића у егзилу; Стефан Немања: настанак европске Србије; Стефан Дечански: биографија најнесрећнијег српског краља; Стефан Првовенчани: биографија првог српског краља; Деспот Стефан Лазаревић: биографија првог Београђанина; Душан Силни: биографија првог српског цара.
Биографија доноси историјскa сазнања о српском краљу Стефану Урошу II Милутину – Немањићу који је најдуже владао Србијом. Ослањајући се на историјске изворе домаћих и страних историчарa, аутор биографије говори о доласку краља Милутина на престо, његовом односу са другим земљама, многобројним браковима, ратовању, ктиторству и другом.
Краљ Милутин је био способан владар и амбициозно је владао скоро четири деценије (1282-1321). Ратовао је против највећих моћника тог времена. Са њим почиње доба српских освајања византијских области „чији ће врхунац бити стварање српског царства под владавином његовог унука, првог српског цара Душана“.
Владавина краља Милутина представља један од најзначанијих периода српске и балканске средњовековне историје, период богатог уметничког стварања и развоја старе српске књижевности.
У свом градитељском подузећу Милутин је посебну пажњу посвећивао епископским центрима српске цркве. Обновио је Жичу, подигао је Богородицу Љевишку, седиште призренске епархије, потом Грачаницу, у којој је било седиште липљанске епархије, те Цркву Богородице Тројеручице где је столовао скопски епископ. Епископски центри имали су значајну улогу у организацији и учвршћивању цркве. Под јурисдикцијом српског архиепископа били су и епископи из Срема, Браничева и Мачве, односно Драгутинових територија, као и земаља где је господарила краљица мајка Јелена.
После Стефана Немање и Светог Саве највећи ктитор манастира Хиландара био је краљ Милутин. Иако је изградио и богато даривао многе цркве и манастире од Јерусалима до Цариграда, „ипак, највеће благо је издвојио за Хиландар“. Милутин је прво изградио главну цркву Хиландара или манастирски католикон, како се сматра 1293. године.