Свој први роман “Карлове шетње с књигама” млади немачки писац Карстен Хен посветио је “Свим књижарима и књижаркама који нас чак и у време кризе снабдевају једном посебном животном намирницом”, а могао га је посветити и библиотекаркама и библиотекарима, јер “књиге налазе своје читаоце, али понекад је потребан неко ко ће им показати пут.”

Стара књижара “Крај градске капије” била је према речима главног јунака, времешног продавца књига Карла Колхофа, његов завичај. Старац од 72 године, у изношеној одећи која му је током година постајала превелика “као да се храни само речима из својих књига”. био је омиљени књижар. Карл је сваком купцу књига на потрагу за одговарајућом књигом, непогрешиво умео да понуди ону праву, откривајући укус, интересовања и жеље будућих читалаца. Читавог свог усамљеничког живота, Карл је веровао у лепоту и трајност писане речи “јер има ствари које ни на који начин не могу боље да се изразе. А штампање књига је најбољи метод конзервирања мисли и прича. Ту могу да преживе вековима”.

Деценијама је Карл обилазио неке од сталних купаца књига, односећи им жељене наслове на кућни праг. Остаци градских зидина, калдрмисани трг и оближње улице биле су границе његовог света, које “није прешао већ тридесет и четири године, јер се унутар њих налазило све што му је потребно за живот.”

Пешачeћи сваког дана до својих оданих „књигољубаца“, много је размишљао о њима, њиховим животима које је упознавао, као и о искреној радости када би им донео нову књигу. Ове своје купце није памтио по њиховим правим именима већ им је давао имена књижевних јунака, а “разлог ове Карлове особености био је у томе што никад није памтио имена, осим када су у питању ликови из романа“.Тако су његови стални, одани и нестрпљиви купци књига били и богати усамљеник “Господин Дарси”, и весела госпођа “Пипи Дуга Чарапа”, и мргодни “Доктор Фаустус”, и упорни “Читач”, али их је из године у годину било све мање. Својим посетама, разговорима и одабраним књигама одани, стари књижар Карл био је свима њима веза са стварним светом и другим људима у њему.

Уобичајене животне и радне навике омиљеног књижара промениће, обогатити и дати им нови смисао, појава деветогодишње девојчице Шаше, која му се једног дана, неочекивано прикључила у шетњи са књигама. Карлу су “деца увек деловала као нека страна и необична бића”, па у почетку одбија Шашино друштво, шаље је кући и у школу, али девојчица остаје упорна и прати га током свих посета купцима књига. Многе њене детињасте, луцкасте идеје и искрено поимање света у ком одраста само уз строгог оца, у почетку ће старом књижару стварати налагоду и страх, а временом ће престати да му сметају и постаће му неопходне и смислене.

Смрт старог пријатеља, отказ и претрпљено насиље у мрачној улици родног града, старог Карла ће навести да се повуче у усамљеност и тугу. Али чаробна повезаност коју је књигама створио међу својим купцима-читаоцима убрзо ће се испољити стварањем градског покрета “књигошетача”који ће му убудуће помагати: “Јер је књигама потребан неко ко ће им показати прави пут.”