Користећи формат теста за проверу језичких компетенција, тј. степена познавања, разумевања и способности употребе неког (матерњег или страног) језика, од лексичког, преко синтаксичког, до нивоа разумевања дужих текстова, запажени и вишеструко награђивани чилеански писац Алехандро Самбра успео је да, још једном, покаже способност књижевности, као уметности језика, да се непрестано иновира и да у језичким материјалима из свакодневице и специјализованих дискурса открива неслућене и непредвиђене могућности. Роман Факсимил: збирка задатака формално јесте петоделни тест са питањима о значењима речи, реченицама које треба допунити, избацити као „уљезе“ у потенцијалној причи или повезати у логични наративни низ, кратким текстовима (овде: причама) и понуђеним одговорима од којих треба изабрати онај „прави“, да бисте показали да сте причу као целину разумели и да на основу прочитаног умете да извлачите закључке који исприповедано мање или више уопштавају, критички оцењују или контекстуализују. Роман је, дакле, за читаоца испит знања, интелигенције и зрелости, чији мерљиви степен о(не)могућава пријем у одређене кругове и, истовремено, пародија претпоставки и циљева који стоје иза идеја стандардизације, системске обраде индивидуалне интелигенције, тестирања и мерења постигнућа и свега што масовно спровођење ових идеја подразумева. Реч је о 90 задатака које можете „решити“ за неколико сати, колико такви тестови обично и трају, или их решавати изнова и изнова, преиспитујући и себе, а не само могућности језика и  нарације, испитујући своје вредности, етичке ставове, погледе на љубав, породицу, међуљудске односе, друштво и друштвено уређење, идеологију, власт и моћ, образовање; тестирајући импликације различитих значења једне речи, креирајући нове верзије афоризама, сентенци, кратких прича, анегдота или микро-есеја који се понуђеним одговорима нуде. Притом ћете бити у прилици да тестирате и естетску и епистемолошку и етичку вредност различитих модуса, од парадокса или апсурда, преко хумора и карикатуре, до трагичког или мелодраматичног обрта. Саучествовање и сарадња са имплицитним аутором те(к)ста не одређују само индивидуална читалачка решења појединачних задатака, већ и какве ће се представе о личности и судбини тог аутора формирати када се сви задаци и понуђени одговори, као расути делићи растуреног мозаика, пробају да склопе, заједно са неизбежним али функционалним празнинама, које ће читалац, на основу својих искустава, знања, увида, сензибилитета и ставова моћи да, по вољи, попуњава.