Прочитајте роман Црничани светски познатог генетичара Миодрага Стојковића! Изненадиће вас срећни спој научника и зрелог романописца. Тако нешто само реткима успева – као нпр. аргентинском физичару и нобеловцу Ернесту Сабату, или нашем писцу и математичару из дијаспоре Владимиру Тасићу. Прочитајте Црничане да бисте видели како је то када данас, у времену ултимативне модерности, један светски путник и грађанин света пише о идиличним и уснулим селима балканске недођије с почетка XX века. Црничани су село на крајњем југу Македоније, покрај Дојранског језера. Село дувана и тежака. Село српских колониста и ратних победника, и завичај Македонаца, Турака , Грка, Шиптара, Бугара, Јевреја, Цинцара… Кроз опис сукоба и нетрпељивости староседелаца и дођоша, Комита и Контракомита, српских ројалиста и ВМРО, развија се и пропада мит о интегралном Југословенству, и деконструише једнако нереалан мит о „Српској Македонији“. Сви набројани друштвени слојеви су, на један или други начин, зависни од дувана и од државног монопола на дуван, којим управљају ратни профитери и политичарски башибозук, какав и данас постоји. Суптилну арому трилера роману дају тајне операције нацистичких агената да се домогну комплетног рода чувеног македонског дувана. Све је описано на основу оригиналних докумената које је аутор проучио у немачким архивима.

Ипак, више од свега, Црничани су прича о поетској и чистој љубави Влајка и Роске, о нераскидивом пријатељству Србина Влајка и Турчина Гуље, о томе да за добар живот нису потребни новац, власт, раскош, него добри људи.

Роман о патинираним ванвременским крајолицима Јужне Македоније. О времену болном и величанственом. Болном у материјалном трпљењу и оскудици, величанственом у једноставности живљења и духовном богаству. Књига је узорна у књижевном, језичком и етичком смислу.