Фредрик Бакман припада новом таласу скандинавских писаца а својим романом „Човек по имену Уве” успео је да освоји читаоце широм Европе. У средишту овог романа карактера је Уве, сипматични намћор, романтични бунтовник и занесењак. Уве je и активан члан друштва, са чијим се трендовима и различитим променама бори на себи својствен начин ‒ са горким осмехом, оштром иронијом и акцијом која је ближа перформансу уличног пантомимичара него деловању каквог револуционара. Уве воли своју жену и свој Саб. Љубав према жени је била чиста, искрена, давала је смисао његовом животу. Љубав према Сабу за Увеа значи љубав према Шведској. Уве не воли аутомобиле са затамњеним стаклима, људе у оделима који их возе, а који симболишу нови поредак.

Уве прераста у симбол оног дела друштва који полако одумире а који још увек цени искрене међуљудске односе, поштен рад, а презире лаж. Зато је и помало мелодраматичан крај романа потпуно оправдан.