Цила је биографски роман заснован на аутентичним документима – на породичној „архиви“ саме списатељице – тј. на фикционалној преради сведочанстава. Реч је о низу текстова предака, од сећања прабабе Циле, преко интимног дневника њеног другог супруга, Ханана, до писама која је Цилина најстарија кћи, а ауторкина бака (по којој су је и назвали) Јудит, размењивала са својим будућим супругом, а затим и о деловима интервјуа које је ауторка обавила са члановима шире породице, измамљујући сећања и приче, обилазећи места на којима је Цила живела током свог дугог, често мукотрпног, али одважног и неконвенционалног живота.

Полазећи од личних сећања на сцене из детињства, када је насловна јунакиња још била жива, да би читаоцу омогућила да Цилу, већ стару и слепу, упозна у окружењу потомака различитог узраста, и да осети мотиве ауторкиног упуштања у вишедеценијско истраживање породичног памћења и сећања, Кацир гради сложену наративну конструкцију, смештајући сведочанства у контекст имагинарне реконструкције сцена, осећања, мисли, историјских и других околности писања и читања тих текстова у прошлости, повезаних са дешавањима из разних периода живота Циле и чланова њене породице.

Један ток приповести образују сами документи, кроз која се упознајемо са Цилиним приватним животом, испуњеним селидбама, ризичним одлукама и опредељењима, као што је прељуба с којом почиње дугогодишњи брачни троугао, и разним недаћама, од погрома Јевреје у Одеси 1905, због којег се, пошто је изгубила једно око, са првим, невољеним мужем иселила у данашњи Израел, преко лутања по Земљи, порођаја под бомбама за време Првог светског рата, јеврејско-арапских сукоба, који су повремено угрожавали опстанак њене породице, пратећи развој њене истрајности и снаге кроз суочавање са злом, патњом, мушком слабошћу и неодлучношћу, свакодневним радостима и мукама породичног и националног живота, личном одговорношћу, великом љубављу. При том су Цилини записи допуњени сазнањима о њеном и животу њених ближњих, а сразмерно улози коју су имали у Цилиној судбини, из других извора, што роману обезбеђује богаство перспектива и гласова. Истовремено, читалац прати саму Јудит у њеним обиласцима родбине и места сећања, све до завршног опроштаја са прецима над њиховим гробовима.