Роман Бумеранг Берислава Благојевића проглашен је књигом године од стране Удружења књижевника Републике Српске. Користећи бумеранг као метафору сталног враћања, Благојевић говори о генерацијин младих, који покушавајући да оду, остају у месту, везани за родитељски дом, односно, за град у коме су одрастали и у који се враћају након студија. Стога, Благојевићев роман припада делима социјалне тематике.
Па ипак, сем теме актуелних друштвених питања, Бумеранг је и роман о љубави. Тема љубави се у Благојевићевом роману разлистава кроз своју вишезначност – као љубав мушкарца према жени, љубав према пријатељима, према књизи, односно, библиотеци, љубав према месту из кога се не може отићи.
Напослетку, Бумеранг Берислава Благојевића је и роман о библиотеци, која се јавља као место уточишта. Наиме, Пројекат БОБ – Бродска омладинска библиотека – за јунаке „бумеранг генерације“ представља могућност да се оде док се остаје у месту. Књиге обновљене библиотеке у Броду, световима које нуде, пружају искорак из овог места које је смештено на граници и истовремено је невидљива граница, чија непостојећа линија дубоко је урезана у свести јунака. Из тог разлога, пројектом Бродске омладинске библиотеке, јунаци романа превазилазе себе као бумеранг који се враћа на место одакле је отпочео лет, потврђујући се као она друга врста бумеранга, која „лети праволинијски и пада далеко од особе која га је бацила“.
„И ми смо у оковима, али неким другачијим – у веригама безнађа, банкарског ропства и домаћих робовласника. Стојимо и чекамо и криви и дужни. Стојимо и ћутимо, баш као и они. У граду зачауреном у расцјепу између шта-би-било-кад-би-било и шта-би-било-да-је-било, у граду који не нуди ништа сем времена. Има ли разлике између осуђеника и нас, тобоже слободних? Постоји ли разлика између затворске ћелије и овог града?“