Жижне тачке романа Брат чине тема реконструкције породичне историје, којом Албахари остварује тематску сродност са ранијим романима – Цинк, Мамац, Гец и Мајер – и тема трансродности као актуелног друштвеног питања.
Садржај романа могао би се свести на сусрет двојице браће, Филипа и Роберта, у једној београдској кафани, од којих је један трансродна особа која то открива не само брату, већ и присутним гостима кафане. Појава мушкарца преоденутог у женску гардеробу изазива реакцију пијаних гостију која за последицу има смрт тек откривеног брата/сестре главног јунака романа.
Први део романа предочава нарушену равнотежу унутар главног јунака услед добијеног писма које открива постојање брата. Појава изгубљеног брата, доводећи у питање идентитет главног јунака, упућује на непознати део породичне прошлости. Замишљени сусрет треба да предочи све могуће исходе будућег сусрета браће. Други део романа представљен је сусретом изгубљених сродника, који настоје да реконструишу породичну историју. Неочекиваним исходом сусрета двојице браће кафана поприма одлике античког позоришта, а новопронађени брат постаје актер класичне трагедије.
„Ми смо некада сами себи највећи непријатељи, рекао је, и када мислимо да радимо за себе, у своју корист, ми највише радимо против себе, и уместо да себе учвршћујемо, ми себе поткопавамо, те наши темељи, уместо да буду јачи, постају све слабији и на крају се урушавамо у себе као да нас никада није било.“